Ova 2025. godina je na putu da se svrstava među tri najtoplije godine ikada zabeležene, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus. Iako ne očekuje da će zauzeti prvo mesto, globalni temperaturni prosek u poslednje tri godine (2023-2025) ukazuje na ubrzanu destabilizaciju klime i hitnu potrebu za smanjenjem emisija gasova staklene bašte.
Kopernikus je nedavno objavio izveštaj za oktobar koji je bio treći najtopliji oktobar od kada se vodi evidencija. Projekcije ukazuju na to da bi 2025. mogla biti druga ili treća najtoplija godina u poslednjih 85 godina. Samanta Berges iz Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena pri Kopernikusu naglašava da, iako 2025. možda neće biti najtoplija godina, gotovo je sigurno da će se naći među prve tri.
Poslednje tri godine su zabeležene kao izuzetno tople, a prosek temperatura od 2023. do 2025. verovatno će premašiti 1,5 °C, prvi put u periodu od tri godine. Preliminarne procene sugerišu da se 2025. godine ne očekuje da će „izaći iz okvira“ Pariskog sporazuma, čija donja granica podrazumeva zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period.
Ipak, 2025. godina mogla bi biti opasno blizu ovog praga, a trogodišnji temperaturni prosek (2023-2025) mogao bi ga i probiti. Ujedinjene nacije u nedavnom izveštaju procenjuju da bi prekoračenje granice od 1,5 °C moglo biti očekivano već u narednim godinama. Berges naglašava da živimo u deceniji kada će verovatno doći do prekoračenja ove brojke, što dodatno ukazuje na hitnost klimatskih promena.
U januaru 2025. godine zabeležen je najtopliji januar u globalnoj istoriji, sa temperaturom koja je bila 1,75 °C iznad predindustrijske norme. Meseci koji su usledili, od februara do oktobra, takođe su bili natprosečno topli, a iako nijedan od njih nije oborio rekordne mesečne temperature, većina bi se našla na listi najtoplijih meseci.
Kopernikus predviđa da će 2025. godina gotovo sigurno završiti kao druga ili treća najtoplija godina ikada, potencijalno izjednačena sa 2023. godinom, koja je trenutno druga najtoplija, dok će 2024. ostati najtoplija do sada. Prošla godina bila je za 1,6 °C toplija od predindustrijskog doba, što je dovelo do toga da je prvi put zabeležena godina koja je prešla granicu od 1,5 °C.
S obzirom na sve ove podatke, globalni porast temperatura se nastavlja, što dovodi do intenzivnijih toplotnih talasa, snažnijih oluja, produženih suša, naglih poplava i degradacije ekosistema širom sveta. Hitna potreba za globalnom akcijom postaje sve očiglednija, a smanjenje emisija gasova staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije su ključni za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma. U toku je trideseti Klimatski samit u Belemu, na kojem će zemlje ponovo demonstrirati svoju volju za efikasnom borbom protiv klimatskih promena.
