Osam od deset Grka, odnosno 83 odsto, uvereni su da u Grčkoj postoji fenomen korupcije u velikoj ili prilično velikoj meri, dok je više od jedne trećine ispitanika navelo da su se susreli sa korupcijom u poslednjih 12 meseci. Ovi podaci proizašli su iz istraživanja koje je sprovela kompanija „Palmos analisis“ o percepciji građana o korupciji, a rezultati su predstavljeni danas.
Ova anketa, koja je realizovana u ime Nacionalnog organa za transparentnost (NTA), ukazuje na široko rasprostranjenu zabrinutost među građanima o prisutnosti korupcije u različitim segmentima društva. U istraživanju je takođe primećeno da većina mladih ljudi do 24 godine osuđuje korupciju i ne toleriše je, osim kada se suočavaju sa sopstvenim potrebama.
Jedan od zanimljivih nalaza ankete je da samo tri odsto Grka veruje da korupcija uopšte ne postoji ili da je prisutna u prilično maloj meri. S druge strane, čak 64 odsto ispitanika sa master ili doktorskom diplomom smatra da su fenomeni korupcije u Grčkoj prisutni u veoma velikoj meri. Ovi podaci ukazuju na to da obrazovanje i nivo akademskih postignuća utiču na percepciju korupcije, pri čemu visoko obrazovani građani imaju izraženiji osećaj za prisutnost ovog problema.
Istraživanje je takođe istražilo različite aspekte korupcije, uključujući političku, ekonomsku i društvenu sferu. Politička korupcija, kao što su mito i zloupotreba pozicija, često se dovodi u vezu sa smanjenjem poverenja građana u institucije. Građani smatraju da su političari i javne ličnosti često uključeni u neetičke prakse koje dodatno pogoršavaju situaciju.
Ekonomija Grčke, koja se još uvek oporavlja od teške dužničke krize, takođe je pogođena korupcijom. Poslovni ljudi često izveštavaju o pritiscima i nepravilnostima koje ometaju fer konkurenciju i otežavaju poslovanje. Ove okolnosti doprinose stvaranju negativnog poslovnog okruženja i podstiču sumnju među investitorima.
Drugi aspekt korupcije, koji je istraživanje obuhvatilo, je društvena sferа. Građani su izjavili da korupcija utiče na svakodnevni život, od dobijanja zdravstvene zaštite do obrazovanja. Na primer, mnogi smatraju da je korupcija u zdravstvu uzrok problema sa pristupom kvalitetnoj medicinskoj nezi. U obrazovanju, postoji zabrinutost da su akademske titule i napredovanje u karijeri često podložni nepotizmu i favoritizmu.
Uprkos ovim izazovima, mladi ljudi u Grčkoj pokazuju sve veću svest o problemu korupcije i spremni su da se bore protiv nje. Aktivizam i inicijative usmerene ka transparentnosti i odgovornosti postaju sve popularnije među mlađim generacijama. Oni su motivisani željom da stvore pravednije društvo i da se bore protiv nepravde.
Na kraju, istraživanje upozorava na potrebu za sveobuhvatnim pristupom borbi protiv korupcije u Grčkoj. Građani traže od vlasti da preduzmu konkretne mere kako bi se smanjila korupcija i povećalo poverenje u institucije. Transparentnost, odgovornost i stroža pravila su neki od ključnih faktora koji bi mogli doprineti smanjenju korupcije i jačanju društvenih vrednosti.
U svetlu ovih nalaza, važno je da se nastavi razgovor o korupciji i njenim posledicama po društvo, kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti građanima Grčke da žive u pravednijem i transparentnijem društvu.
