Danas je započeo rad Anketnog odbora Skupštine Crne Gore koji se bavi istragom o projektu izgradnje vetroelektrane „Možura“. Odbor je predstavio šemu koja prikazuje umreženost firmi, institucija i pojedinaca koji su povezani sa ovim projektom, a koja je otvorila brojna pitanja o korupciji i zloupotrebama vlasti. Predsednik Odbora, Dritan Abazović, ukazao je na to da su razne strukture i načini delovanja aktera u ovom slučaju naneli ozbiljnu štetu građanima i ugled države.
U okviru rasprave, poslanik Duško Stijepović postavio je pitanje o tome da li se neko „ugradio“ u razlici između 2,9 i 11,3 miliona evra u vezi sa transakcijama koje uključuju firmu „Cifideks“. Abazović je potvrdio da postoji sumnja da su brojni akteri delovali koordinisano kako bi prikrili koruptivne aktivnosti. On je podsetio na to da je projekat započet 2007. godine preko španske kompanije „Fersa“ i da su se od tada pojavile sumnjive okolnosti.
Jedna od ključnih tačaka u ovoj priči je ulazak fiktivne firme „Cifideks“ u projekat, koja je prethodno dobila novac od kompanije „17 Blek“. Jirgen Fenek, koji se pominje kao finansijer, takođe se povezuje sa ubistvom novinarke Dafne Karuane Galicije, koja je istraživala ovaj projekat. Abazović je izneo informacije o registraciji „Cifideksa“ na Sejšelima, kao i o transakcijama koje su se odvijale, uključujući kupovinu i prodaju firme, za koju se sumnja da je korišćena kao alat za pranje novca.
U raspravi je takođe istaknuto da je Vlada Crne Gore 3. septembra 2015. godine donela odluku o „Cifideksu“, koji se nije ni pominjao u toj informaciji. Abazović je ukazao na to da su zastupnici ovih firmi bili državljani Crne Gore, koji su do 2012. i 2014. godine bili zaposleni u Vladi, što je dodatno otežalo situaciju. U ovoj mreži se pominje i Marko Vujović, brat Bojana Vujovića, koji je imao konsultantski ugovor za 40.000 evra, a njegova firma je nakon isteka ugovora ugašena.
Poslanik DPS-a, Nikola Rakočević, istakao je da Evropski parlament nikada nije usvojio rezoluciju o „Možuri“ i postavio pitanje zašto tri vlade od 2020. godine nisu tražile raskid ugovora. Rakočević je naglasio da su ovakvi projekti sa brojnim korupcionaškim „repovima“ koristili vlast uspostavljenu pre šest godina. On je takođe ukazao na potrebu da se istraži kako je „Fersa“ došla u Crnu Goru i zašto je tadašnja vlast ignorisala of-šor firme.
Abazović je zaključio da je država izgubila mnogo zbog ovih transakcija i da bi, da je ugovor raskinut na vreme, situacija mogla biti drugačija. On je naglasio da bi Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) mogla da razvija ovaj projekat umesto da se daju subvencije. Ovaj slučaj i dalje izaziva veliku pažnju javnosti, a Anketni odbor nastavlja da prikuplja informacije kako bi razjasnio sve aspekte ovog složenog projekta.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću državnih organa, kao i na važnost borbe protiv korupcije u svim njenim oblicima. Građani Crne Gore očekuju da se njihovi interesi zaštite i da se odgovorni za eventualne zloupotrebe vlasti sankcionišu. Anketni odbor ima zadatak da rasvetli sve aspekte ovog slučaja i da pruži odgovore na pitanja koja muče javnost.
