Tužbeni zahtev nastavnice istorije Tatjane Stevanović protiv roditelja maloletnog ubice Kostu Kecmanovića je usvojen u celosti. Viši sud u Beogradu je presudio da joj se isplati naknada štete u iznosu od 6,9 miliona dinara, što je približno 59.000 evra. Tatjana je pretrpela fizičke bolove, strah, duševne bolove, kao i umanjenje životne aktivnosti zbog ranjavanja koje je pretrpela kada ju je Kosta upucao u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
Advokat Stefan Radivojević, koji zastupa Tatjanu, istakao je da očekuju pisani otpravak presude kako bi se upoznali sa svim detaljima. On je naglasio da je odgovornost roditelja maloletnog ubice nesporna, te da je visina odštete veća u odnosu na dosadašnju sudsku praksu, ali i dalje manja od očekivanog iznosa.
Prema rečima Radivojevića, roditelji su odgovorni za svoje dete, a konkretno u ovom slučaju zbog lošeg primera u korišćenju oružja i neodgovarajuće brige o njemu. Otac je omogućio sinu da ide u streljanu i da se obučava za korišćenje oružja, što nije odgovaralo njegovoj zrelosti. Takođe, advokat je naglasio da su roditelji propustili da primete promene u ponašanju svog deteta, što bi moglo da spriječi tragediju.
Tatjana Stevanović je pogođena u stomak i obe ruke. Nakon što je prošla kroz nekoliko operacija, trenutno se oporavlja, ali se suočava sa fizičkim i psihičkim bolovima. Bila je nepokretna oko šest meseci i još dva meseca je koristila kolica. Iako se sada može kretati, i dalje ima poteškoća usled oštećenja važnog nerva.
Na suđenju je Tatjana ispričala da je u trenutku napada čula pucnjeve u holu škole, misleći da se radi o petardama. Nije ni slutila da se odigrava zločin sve dok nije pogođena. U tom trenutku nije mogla da reaguje, već je izgubila svest. Kada je došla svesti, videla je nepokretnog dečaka i shvatila da je situacija ozbiljna. Policija je ubrzo stigla i odvezla je u Urgentni centar, gde su joj spasili život.
Advokat Radivojević je dodao da je Kosta, prema rečima svedoka, bio dete koje nije bilo zlostavljano i da se družio sa vršnjacima. Razlozi njegovog zločina su, prema njegovom mišljenju, dublji i verovatno su ukorenjeni u porodici. Roditelji su morali da primete da nešto nije u redu i da reaguju pre nego što je došlo do tragedije.
Nakon presude, Radivojević je izrazio zadovoljstvo brzinom sudskog postupka. Ovaj slučaj je značajno potresao društvo i postavio pitanja o odgovornosti roditelja i prosvetnih radnika u zaštiti dece. On je naglasio da je važno da se kroz ovakve postupke šalju jasne poruke o tome da se slične tragedije ne smeju ponoviti.
Tatjana, koja se više neće vraćati na posao, otišla je u invalidsku penziju. Njena borba sa posledicama ovog zločina je daleka i teška, ali ona ostaje simbol otpornosti i snage u suočavanju sa traumom. Ovaj slučaj ostavlja dubok trag u društvu i postavlja važna pitanja o sigurnosti u školama i odgovornosti zajednice u očuvanju života i zdravlja dece.
