Advokati u Srbiji započinju trodnevnu obustavu rada u znak protesta protiv izmena pravosudnih zakona koje je izglasala Advokatska komora Srbije (AKS). Ova obustava je najavljena za period od 23. do 25. februara, a odluka je doneta na sednici Upravnog odbora AKS održanoj 11. februara. Međutim, postoje nesuglasice među advokatima o legitimitetu ove odluke, s obzirom na to da neki smatraju da Upravni odbor nema pravni kapacitet da donosi takve odluke jer im je istekao mandat.
U obrazloženju odluke o obustavi rada, koje je objavljeno na zvaničnom sajtu AKS, navodi se da su izmene pravosudnih zakona, koje su stupile na snagu 7. februara, ugrozile osnovna ljudska prava i slobode građana Srbije. Takođe se ističe da su izmene usvojene bez javne rasprave i bez učešća predstavnika advokature, što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo među pravnicima.
Advokat Aleksandar Cvejić izrazio je sumnju u pravnu valjanost odluke o obustavi rada, tvrdeći da Upravni odbor AKS, koji je doneo ovu odluku, nema pravni kapacitet jer je njegovim članovima istekao mandat. On je naglasio da su izabrani novi predstavnici koji još uvek ne mogu preuzeti dužnost dok im mandate ne verifikuje Skupština starog saziva. Cvejić je dodao da će on i mnogi drugi advokati nastaviti sa radom i da ne planiraju da poštuju odluku o obustavi.
Prema njegovim rečima, odluka o obustavi rada ne obavezuje nikoga, a advokati koji žele da nastave sa radom mogu to da čine bez straha od sankcija. Cvejić je istakao da se usvojene izmene zakona ne odnose direktno na advokaturu i da mnogi advokati koji kritikuju izmene zapravo nisu dovoljno informisani o njihovim posledicama. Takođe je podsetio da građani Srbije imaju pravo na fer suđenje i da se postupci moraju voditi u razumnom roku, prema Ustavu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Izmene pravosudnih zakona, koje je predložio Uglješa Mrdić, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, izazvale su veliku pažnju javnosti i advokatske zajednice. AKS je pozvao nadležne organe da preduzmu mere kako bi se izmenjeni zakoni stavili van snage, preteći obustavom rada advokata.
Tokom obustave, advokati će smeti da rade samo u određenim postupcima, kao što su slučajevi koji se odnose na lica lišena slobode, maloletnike, kao i u slučajevima nasilja u porodici. Ova odluka je doneta kako bi se osiguralo da se pravosudni sistem ne paralizira u kritičnim situacijama, ali je i dalje predmet rasprave unutar advokatske zajednice.
U međuvremenu, situacija se dodatno komplikuje jer se deo advokata protivi obustavi rada, smatrajući da je to kontraproduktivno i da ne donosi rešenja za osnovne probleme sa kojima se suočava pravosudni sistem. Ova nesuglasica unutar advokatske zajednice može imati dugoročne posledice po njihov profesionalni ugled i kapacitet da deluju kao jedinstvena i organizovana profesija.
S obzirom na sve navedeno, situacija u advokaturi Srbije ostaje napeta, a budućnost ovih izmena zakona i dalje je neizvesna. Advokati će tokom narednih dana nastaviti da pregovaraju i raspravljaju o svojim stavovima i strategijama, dok se istovremeno suočavaju sa izazovima koje donose nove zakonske regulative. Ovaj slučaj je dobar primer složenosti odnosa između advokatske profesije, zakonodavne vlasti i društvenih potreba, ukazujući na potrebu za konstruktivnim dijalogom i saradnjom u cilju unapređenja pravosudnog sistema.
