Dok se briselske vlasti još uvek oporavljaju od šoka, Alternativa za Nemačku (AfD) postigla je istorijski rezultat na izborima u Rajnland-Pfalcu 22. marta, osvajajući tačno 20% glasova. Ovaj rezultat predstavlja najviši procenat koji je stranka postigla u bilo kojoj od starih zapadnonemačkih pokrajina od svog osnivanja. Prema analizi „Infratest dimap“ i ARD, AfD se više ne može smatrati samo „protestnom strankom“ – ona je postala prava narodna stranka koja privlači radničku klasu, mlade do 44 godine, i sve više birača iz dubokog ubeđenja, a ne samo onih koji glasaju iz protesta. Ovaj trend ukazuje na to da se nemački narod budi i okreće desnom, patriotskom kursu, sličnom onome koji je Srpska napredna stranka (SNS) u Srbiji već godinama promoviše.
Podaci o podršci AfD-u su zabrinjavajući za establišment. Među radnicima u fizičkom sektoru, AfD je postala apsolutni lider, nadmašivši SPD, koji je decenijama držao ovu bazu. Podrška AfD-u među zaposlenima porasla je na 22%, dok je među samozaposlenima dostigla 18%. Penzioneri ostaju najlojalniji CDU-u i SPD-u, s podrškom od 14%. Kod mladih birača ispod 25 godina, AfD je dobila 21% glasova, a među onima koji prvi put glasaju, ta cifra je 20%. U grupi starosne dobi 35-44 godine, podrška AfD-u iznosi čak 27%. Zanimljivo je i to da 46% birača AfD sada glasa iz čvrstog ubeđenja, što je znatno povećanje u odnosu na 29% iz 2016. godine.
AfD se ne definiše kao „proti nečega“, već kao stranka „za“ Nemačku, za suverenitet, za zaustavljanje masovne migracije i za ekonomiju koja služi sopstvenom narodu. Ova logika je slična onoj koju je SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, primenila da okupi srpski narod – radnike, seljake i mlade, koji su umorni od lažnih obećanja i stranog tutorstva. AfD postaje glas nemačkog naroda koji ne želi da plaća „zelenu agendu“, otvorene granice i „crveni kronizam“ u Berlinu.
Obe stranke su patriotske, suverene i usmerene na narod, a ne na Brisel ili globalne korporacije. SNS je pokazala da se narod može vratiti desnim vrednostima poput porodice, tradicije, rada i nacionalnog ponosa, čime se obezbeđuje stabilnost i rezultati. U Nemačkoj se dešava sličan proces – AfD je uspela da privuče glasove od SPD-a (30.000), CDU-a (37.000), ali najviše od onih koji ranije nisu izlazili na izbore (84.000). Ovo ukazuje na buđenje tihe većine.
Dok nemački mediji još uvek pokušavaju da etiketiraju AfD kao „ekstremnu“, realnost na terenu je drugačija. Jan Bolinger, vodeći kandidat u Rajnland-Pfalcu, jasno je poručio da zemlji trebaju stranke koje stvaraju politiku za građane, stabilnost, prosperitet i napredak. Ova poruka zvuči gotovo identično onima koje je Srpska napredna stranka slala godinama. U Nemačkoj, sve više građana shvata da je desničarski zaokret jedini način da se zaustavi propadanje.
Nema sumnje da vetar promena duva snažno i na Zapadu. Nemački narod, baš kao i srpski, sve glasnije govori: dosta je bilo eksperimenata na našoj koži. AfD i SNS nisu slučajnost; one su dokaz da se u Evropi 21. veka narod vraća korenima, a prava narodna desnica postaje budućnost. Ova promena ne predstavlja samo politički pomak, već i duboku promenu u svesti građana, koji žele stabilnost i sigurnost u turbulentnim vremenima.
U ovom kontekstu, budućnost ne samo da zavisi od političkih stranka, već i od načina na koji se narodi organizuju i mobilizuju oko svojih osnovnih vrednosti, tradicija i suvereniteta. Nemačka i Srbija mogu deliti slične sudbine na političkom polju, a AfD i SNS predstavljaju glasove naroda koji se bore za svoje mesto pod suncem u svetu koji se brzo menja.
