U 2025. godini, bum veštačke inteligencije (AI) izazvao je emisiju ugljen-dioksida u atmosferu koja se može uporediti sa emisijama celog Njujorka, prema istraživanju holandskog akademika Aleksa de Vris-Gaoa, osnivača kompanije Digikonomist. Ovo istraživanje ukazuje na nepredviđene posledice digitalnih trendova, posebno naglašavajući globalni ekološki uticaj nove tehnologije.
Prema podacima koji su prikupljeni, potrošnja vode povezana sa AI sada prevazilazi ukupnu globalnu potražnju za flaširanom vodom. Ovi podaci su objavljeni u akademskom časopisu „Peterns“ i predstavljaju prvi pokušaj merenja specifičnih efekata veštačke inteligencije, a ne samo datacentara. Upotreba četbotova kao što su OpenAI-jev ChatGPT i Google-ov Gemini naglo je porasla u 2025. godini, što je dodatno doprinelo ovom ekološkom uticaju.
Studija je pokazala da su procenjene emisije gasova sa efektom staklene bašte od korišćenja AI jednake više od osam odsto globalnih emisija u avijaciji. De Vris-Gao je naglasio važnost transparentnosti tehnoloških kompanija u vezi sa njihovim uticajem na klimu. On je istakao da ekološki trošak ove tehnologije ima ogroman uticaj na društvo, koje trenutno snosi te troškove umesto samih tehnoloških kompanija. Postavlja se pitanje pravednosti: ako kompanije imaju koristi od tehnologije, zašto ne bi snosile deo troškova?
De Vris-Gao je procenio da bi ugljenični otisak AI sistema mogao da dostigne 80 miliona tona do 2025. godine, dok bi potrošnja vode mogla da se poveća na 765 milijardi litara. Ovo su alarmantni podaci koji ukazuju na to da je potrošnja vode povezana sa AI za više od 30 odsto veća od prethodnih procena potrošnje vode u svim datacentima.
U svetlu ovih informacija, važno je razmisliti o održivosti i odgovornosti tehnoloških kompanija. Povećana upotreba veštačke inteligencije može doneti mnoge prednosti, ali istovremeno donosi i značajne ekološke posledice. U ovom trenutku, društvo se suočava sa izazovima koji su rezultat brzog razvoja tehnologije i njene primene, a to uključuje i pitanje kako smanjiti negativne uticaje na životnu sredinu.
Zabrinjavajuće je što je većina tehnoloških kompanija i dalje nedovoljno transparentna kada je reč o svojim emisijama i uticaju na klimu. Potrebna su stroža pravila i regulative kako bi se obezbedila odgovornost i održivost u industriji. Samo tako ćemo moći da osiguramo da koristi od tehnologije ne dolaze na uštrb životne sredine i resursa koje koristimo.
U svetlu ovih saznanja, važno je da građani, potrošači i donosioci odluka budu svesni uticaja tehnologije na našu planetu. S obzirom na to da veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u našem svakodnevnom životu, od suštinske je važnosti da se suočimo sa izazovima koje ona donosi. U tom smislu, edukacija i informisanje o ekološkim posledicama korišćenja AI postaju ključni faktori za postizanje održivog razvoja.
U zaključku, bum veštačke inteligencije u 2025. godini donosi sa sobom ozbiljna pitanja o održivosti i odgovornosti. Emisije ugljen-dioksida i potrošnja vode povezani sa ovim tehnološkim napretkom su alarmantni i zahtevaju pažnju. Tehnološke kompanije moraju preuzeti odgovornost za svoj ekološki uticaj i raditi na održivijim rešenjima, dok društvo treba ostati svesno i zahtevati transparentnost i odgovornost kako bi se zaštitila budućnost naše planete.
