Veštačka inteligencija nikada ne prestaje da iznenađuje. Ovog puta, naučnici su dobili pomoć od AI u proučavanju jednog drevnog predmeta. U pitanju je kamen star 2.000 godina, koji je pronađen u rimskim ruševinama Korovaluma, na granici između Holandije i Nemačke. Ovaj ovalni komad krečnjaka ukrašen je misterioznim geometrijskim linijama, a veruje se da je služio kao tabla za igru.
Istraživači su otkrili da su tragovi intenzivne upotrebe na kamenu ukazivali na to da je ovaj predmet nekada korišćen za igru koja je danas zaboravljena i koju su arheolozi nazvali Ludi Corovallum. Godinama su naučnici pokušavali da otkriju pravila te igre, ali bez uspeha — sve do sada.
Korišćenjem veštačke inteligencije nazvane Ludii, tim sa Univerziteta u Mastrihtu analizirao je stotine drevnih igara. AI je generisala desetine mogućih skupova pravila i odigrala milione partija sama protiv sebe, kako bi pronašla ona pravila koja odgovaraju urezanim linijama na kamenu i pružaju najzanimljiviju igru.
Rezultat ovog istraživanja bio je fascinantan. Jedna od mogućih verzija igre pokazala se kao vrlo strateška, obmanjiva i uzbudljiva, dovoljno kompleksna da zainteresuje čak i iskusne igrače. Igra se odvijala na jednostavnoj geometrijskoj tabli, a cilj je bio zarobiti protivničku figuru. Tragovi habanja na kamenu potvrđuju da su uzbuđenje i brzo pomeranje figura zaista bili deo igre.
Naučnici su kroz ovo istraživanje došli do zanimljive pretpostavke — da je možda istorija mogla da se odvija drugačije i da bismo danas mogli igrati ovu drevnu rimsku igru umesto šaha. Ovaj slučaj je još jedan primer kako veštačka inteligencija može da pomogne u otkrivanju tajni prošlosti i da pruži uvid u to kako su se ljudi zabavljali u drevnim vremenima.
Istraživanje je pokazalo ne samo snagu modernih tehnologija u razumevanju istorije, već i način na koji se igra u različitim kulturama razvijala kroz vekove. U ovom slučaju, veštačka inteligencija nije samo pomogla u razjašnjavanju misterije, već je otvorila i vrata za dalja istraživanja i razumevanje drevnih društvenih interakcija i igara.
Ova priča takođe naglašava važnost interdisciplinarnog pristupa u naučnim istraživanjima, gde se kombinovanje tehnologije sa humanističkim naukama može pokazati kao ključ za razumevanje složenih istorijskih fenomena. U vremenu kada se veštačka inteligencija sve više koristi u raznim oblastima života, ovaj primer pokazuje njen potencijal u arheologiji i proučavanju kulture.
