Veštačka inteligencija (AI) sve više preuzima uloge koje su nekada bile isključivo u nadležnosti ljudi, a kontrola saobraćaja je jedan od najupečatljivijih primera. U Grčkoj je pokrenut pilot-projekat s pametnim AI kamerama koje prepoznaju i beleže saobraćajne prekršaje. Tokom testiranja na osam lokacija u Atini, u samo četiri dana zabeleženo je gotovo 2.500 teških prekršaja, što je dovelo do ozbiljnih razmatranja o masovnom uvođenju ovog sistema širom zemlje.
Pametne kamere nisu ograničene samo na merenje brzine ili prolazak kroz crveno svetlo. One su obučene da prepoznaju vožnju bez vezanog sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, kao i nepropisnu upotrebu trake namenjene hitnim službama. Kada kamera uoči prekršaj, automatski pravi fotografiju i video-snimak sa preciznim vremenom incidenta. Sav prikupljeni materijal se kriptuje kako bi se obezbedila validnost dokaza.
Kazne se ne uručuju na licu mesta, već vozači obaveštenje primaju digitalnim putem, putem SMS poruke, mejla ili državnog portala, gde mogu odmah da izvrše uplatu. Postoji mogućnost žalbe, ali video-dokazi ostavljaju vrlo malo prostora za osporavanje. Prema podacima grčkih institucija, samo jedna AI kamera koja je postavljena na aveniji Singru, jednoj od najprometnijih saobraćajnica između Atine i Pireja, zabeležila je više od 1.000 prekršaja u roku od četiri dana. Ta lokacija činila je skoro polovinu svih zabeleženih prekršaja tokom pilot-faze.
Ni na ostalim raskrsnicama stanje nije bilo mnogo bolje. Na ukrštanju avenija Mesogion i Halandriu, čak 480 vozača prošlo je kroz crveno svetlo, dok je na raskrsnici avenije Vuliagmenis i ulice Tinou registrovano još 285 sličnih prekršaja. Kazne za nevezan pojas ili korišćenje telefona tokom vožnje iznose 350 evra, dok prekoračenje brzine može koštati od 150 do čak 750 evra, u zavisnosti od težine prekršaja.
Procene govore da bi jedna AI kamera mogla da „prihoduje“ i do 750.000 evra kazni za samo tri dana. Ovo postavlja pitanje da li je reč o efikasnoj prevenciji ili ozbiljnom problemu u ponašanju vozača. Za sada je u funkciji samo osam AI kamera pod nadzorom Ministarstva digitalne uprave, ali planovi su mnogo ambiciozniji. Predviđeno je postavljanje oko 2.000 fiksnih kamera širom Grčke, kao i dodatnih 500 mobilnih sistema koji će biti montirani na gradske autobuse, prvenstveno radi kontrole neovlašćenog korišćenja žutih traka.
Nadležni očekuju da će ovakav sistem doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i stradalih, rasteretiti policiju i obezbediti stabilne prihode za javne službe. Ministar digitalne uprave Dimitris Papastergiu naglasio je da cilj nije samo kažnjavanje, već bezbednost građana. „Ovo je politička odluka s jasnim društvenim ciljem – smanjenje saobraćajnih nesreća i spasavanje ljudskih života. Pravila važe za sve i sprovode se na savremen i pravedan način“, izjavio je on.
Grčka nije jedina zemlja koja implementira ovakve AI sisteme. Slični sistemi već funkcionišu u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Australiji, Indiji, Kini, Japanu, kao i u SAD i zemljama Bliskog istoka. Ovakav pristup ukazuje na to da će saobraćaj budućnosti biti pod stalnim digitalnim nadzorom, a tolerancija na prekršaje će verovatno postati sve manja.
Uvek se postavlja pitanje koliki je uticaj ovakvih tehnologija na ponašanje vozača i da li će smanjenje broja prekršaja dovesti do veće bezbednosti na putevima. Nema sumnje da će veštačka inteligencija nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti saobraćaja.
