U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker otkriva transkripte privatnih razgovora jednog od najpoznatijih naučnika u istoriji, Alberta Ajnštajna. Ovi razgovori, vođeni sa njegovom devojkom Johanom Fantovom, obuhvataju poslednjih godinu i po dana njegovog života i donose uvid u njegove političke stavove, interesovanja za umetnost i muziku, kao i lične refleksije.
Fantova je pažljivo beležila Ajnštajnove misli i osećanja, a ovi zapisi su prvi put otkriveni 2004. godine. Beker koristi te transkripte kako bi analizirao Ajnštajnov život i karakter, ističući njegovu sposobnost da se poveže sa „ludim ljudima“, što je naučnik sam opisao rečima: „Ja sam magnet za sve lude ljude, a i oni zanimaju mene.“ Ova izjava ukazuje na Ajnštajnovu empatiju i želju da razume druge, kao i njegovu otvorenost prema različitim idejama.
Tokom razgovora, Ajnštajn je često govorio o svojim svakodnevnim aktivnostima, razmišljanjima i čitanju. Prema Bekeru, Fantova je zabeležila sve što je Ajnštajn govorio „verovatno sa njegovim znanjem“. Transkripti su pronađeni u Prinstonu, gde je Ajnštajn radio na Institutu za napredne studije.
Beker je izrazio oduševljenje što je imao priliku da zaviri u srce i um jedne od najznačajnijih ličnosti 20. veka. Čak i u poznim godinama, Ajnštajn je bio otvoren za nova saznanja i tolerantan prema različitim mišljenjima. Njegov interes za politiku bio je izražen, a Ajnštajn je bio odlučan kritičar kapitalizma i naoružavanja tokom Hladnog rata. U jednom od svojih razgovora izjavio je: „Da, ja sam stari revolucionar, kao što uvek kažeš – da, jesam, politički sam još uvek Vezuv koji bljuje vatru.“
Ajnštajn je kritikovao „gomilanje naoružanja na Istoku i Zapadu“ i neograničeni kapitalizam, dok je istovremeno branio Roberta Openhajmera, oca atomske bombe, koji je bio optužen za komunizam. Prema Bekeru, Ajnštajn bi danas verovatno bio protivnik autoritarnih režima i kritičar ograničenja slobode izražavanja.
Zbog svog jevrejskog porekla, Ajnštajn je bio „državni neprijatelj broj jedan“ pod nacističkim režimom i nije se vratio u Nemačku tokom Hitlerovog uspona. Nakon Holokausta, podržavao je Izrael kao utočište za Jevreje, ali je takođe bio kritičan prema političkim odlukama nove izraelske države. Beker zaključuje da je Ajnštajn uvek zagovarao jednaka prava između jevrejskih Izraelaca i arapskih Palestinaca, što zvuči izuzetno savremeno i relevantno i danas.
Ova knjiga pruža jedinstven pogled na Ajnštajnove misli, osećanja i stavove, otkrivajući kompleksnost ličnosti koja je oblikovala modernu nauku i politiku.
