U crkvenom kalendaru postoje dani koji pozivaju na tiho sabiranje i meditaciju, a beseda Vladike Nikolaja Velimirovića za 26. sredu po Duhovima je jedan od tih dana. Njegove reči su kratke, ali snažne, pozivajući nas na unutrašnju borbu protiv vlastite gordosti, naglosti i malodušnosti. Ova beseda nas podseća da hrišćansko zvanje nije titula, već svakodnevna borba koja zahteva smirenje, krotkost i dugotrpljenje.
U Efescima 4, 1-2, apostol Pavle nas poziva da se vladamo dostojno svome zvanju, koje je visoko i divno. Međutim, često se suočavamo s iskušenjima koja nas odvlače od tog dostojanstva. Gordost, gnev i malodušnost su stanja koja se često javljaju u ljudskom srcu. Apostol nas podstiče da se borimo protiv njih kroz tri vrline: smirenje, krotost i dugotrpljenje. Ove vrline su ključne za očuvanje hrišćanskog zvanja, koje je mnogo više od pukog naziva.
Smirenje je prvi korak prema duhovnom uzdizanju. To je stanje uma koje nas oslobađa od samoljublja i ponosa. Kada smo smireni, možemo bolje da razumemo sebe i druge, a i lakše da prihvatimo Božiju volju. Krotost, kao druga vrlina, nas uči kako da reagujemo na provokacije s ljubavlju i razumevanjem, umesto da podležemo gnevu. Dugotrpljenje, treća vrlina, je sposobnost da izdržimo teškoće i patnje bez gubitka vere i nade. Ove vrline su neophodne kako bismo dostojno nosili svoje hrišćansko zvanje.
Vladika Nikolaj ističe da visota hrišćanskog zvanja nije nešto što možemo u potpunosti doživeti na ovoj zemlji. To je kao zatvoren sanduk, čije blago otvaramo tek u večnosti. Tako, dok se borimo sa svakodnevnim izazovima, moramo imati na umu da je naše pravo bogatstvo u nebesima. Samo oni koji se uzdignu do najviših nebesa i vide Hrista Gospoda u slavi mogu u potpunosti shvatiti vrednost hrišćanskog zvanja.
Hrišćansko zvanje je poziv na svetost, ali je istovremeno i poziv na borbu. U ovoj borbi ne možemo postići pobedu bez Božje pomoći. Zato je važno da se oslanjamo na Boga kroz molitvu i sakramente, jer samo kroz Njega možemo pronaći snagu da se borimo protiv svojih slabosti.
U svetu punom iskušenja, gde je lako podleći gnevu, ponosu i malodušnosti, ova beseda nas poziva da se osvrnemo na svoje unutrašnje stanje. Kako se ponašamo prema drugima? Da li pokazujemo smirenje i krotost, ili se često nalazimo u stanju gneva i malodušnosti? Hrišćansko zvanje nas poziva da budemo svetlost u svetu, da budemo primer drugima kroz naše reči i dela.
Kada živimo u skladu sa ovim vrhunskim vrednostima, ne samo da osnažujemo svoje duhovno zdravlje, već takođe utičemo na ljude oko nas. Naša borba za smirenje, krotost i dugotrpljenje može postati inspiracija za druge, pokrećući ih da i sami teže višim vrednostima.
U zaključku, beseda Vladike Nikolaja Velimirovića nas poziva na duboku refleksiju o našem hrišćanskom zvanju. Poziva nas da preispitamo svoje srce i da se borimo protiv svojih slabosti. U ovoj borbi, smirenje, krotost i dugotrpljenje su naši najvažniji saveznici. Naša vrednost kao hrišćana leži u sposobnosti da se uzdignemo iznad svakodnevnih iskušenja i da živimo u skladu sa Božijom voljom. Samo tako možemo biti pravi svedoci Hrista u svetu oko nas. Gospod Isus Hristos, Tvoje ime je najdraže, i Tebi pripada slava i hvala u vekove vekova. Amin.
