Na današnji dan se navršava 25. godišnjica smrti Harisa Brkića, tragično preminulog košarkaša čija smrt i dalje ostaje obavijena misterijom. Haris Brkić je ubijen 12. decembra 2000. godine, u periodu kada su političke tenzije u Beogradu bile visoke, nakon velikih promena koje su usledile 5. oktobra. Tog kobnog dana, Brkić je izašao sa treninga i otišao na parking ispred hale „Pionir“, gde su ga napali nepoznati napadači. Umro je 15. decembra 2000. godine, nakon borbe za život, u trenutku kada je imao samo 26 godina.
Kao igrač Partizana, Brkić je osvojio tri titule i tri kupa, dok je u Budućnosti iz Podgorice ostavio značajan trag. Igrao je na Fajnal for-u Evrolige 1998. godine sa Partizanom, a za reprezentaciju SR Jugoslavije nastupao je na Evropskom prvenstvu 1996. godine, gde je osvojena bronzana medalja. Njegova smrt duboko je pogodila ljubitelje košarke i ostavila neizbrisiv trag u istoriji sporta.
Godinama je bilo malo informacija o okolnostima njegovog ubistva, sve dok 2020. godine Bojan T., koji je bio lični kurir vođe Zemunskog klana Dušana Spasojevića, nije progovorio o detaljima. On je u intervjuu izjavio da su Harisa ubili Čeda Č. i Mirko B. zbog pokušaja da mu obiju auto. Prema njegovim rečima, Haris je zatekao napadače na parkingu i pokušao da ih spreči, što je rezultiralo pucnjavom. Spasojević je navodno u naletu besa komentarisao to ubistvo, nazivajući napadače „pilićarima“ koji su ubili Brkića zbog automobila koji su mogli da prodaju za par hiljada maraka.
Mirko B. je ubijen 2001. godine u razmeni vatre sa policijom, dok se Čeda Č. navodno ubio kada je bio opkoljen od strane policije. Ova saznanja su doprinela dodatnom misteriju oko ubistva, jer su porodica i javnost ostali bez odgovora na ključna pitanja o motivima i okolnostima zločina.
Majka preminulog košarkaša, Radmila Brkić, izjavila je da se boji da nikada neće dočekati pravdu za svog sina. Iako su se pojavile informacije o imenima potencijalnih ubica, ona ističe da joj policija nikada nije rekla ništa konkretno. Tokom godina, inspektori su se smenjivali u istrazi, ali bez rezultata. Radmila sumnja da je motiv za ubistvo bio pljačka, s obzirom na to da je Haris imao novac i vredne stvari kod sebe u trenutku ubistva, koje nisu odnesene.
Prema rečima Miroslava Berića, Harisovog saigrača, tog dana se nije osećao dobro, ali je ipak trenirao. Da je otišao sa treninga malo kasnije, možda bi bio živ danas. Brkić je ostavio neizbrisiv trag u svetu košarke, a njegova smrt postavlja mnoga pitanja koja i dalje ostaju bez odgovora.
U međuvremenu, porodica Brkić nastavila je da živi sa bolom i sećanjem na Harisa. Njihova borba za pravdu i istinu o njegovoj smrti traje već više od dve decenije. I dalje se nadaju da će se pojaviti novi dokazi ili svedoci koji će rasvetliti misteriju koja okružuje ovaj strašan zločin. U Beogradu, gde je sve poznato, ostaje pitanje kako je moguće da jedno ubistvo ostane nerasvetljeno toliko godina. Porodica i prijatelji Harisa Brkića nastavljaju da traže pravdu, verujući da će jednog dana saznati istinu o onome što se dogodilo tog kobnog dana.
