Građani koji nisu prijavili nelegalne objekte u okviru programa „Svoj na svome“ suočavaju se sa potencijalno ozbiljnim pravnim posledicama. Ovaj program, koji je uspostavljen na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, nudi mogućnost da se bespravno izgrađeni objekti uvedu u pravni sistem, ali rokovi su ograničeni. Nažalost, mnogi građani još uvek nisu svesni ozbiljnosti situacije i posledica koje mogu nastati ukoliko ne prijave svoje objekte.
Jedan od ključnih aspekata programa „Svoj na svome“ jeste da nije klasična legalizacija. Ovim postupkom se objekti evidentiraju u katastru i dobijaju pravni identitet, međutim, prekršaji i krivična odgovornost za bespravnu gradnju ostaju. Drugim rečima, objekat postaje deo pravnog sistema, ali država zadržava pravo da pojača kontrolu i sankcioniše svaku novu nelegalnu gradnju.
U okviru ovog programa, važno je razumeti koje zakone treba primeniti. Postupak se zasniva na kombinovanoj primeni više propisa, kao što su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, Zakon o državnom premeru i katastru, kao i Zakon o planiranju i izgradnji. U slučaju da objekat nije prijavljen, primenjuju se isključivo opšti propisi, što može dovesti do ozbiljnih problema za vlasnike.
Ako objekat nije prijavljen, posledice su jasne: ostaje neupisan, vlasnik nema pravno potvrđeno pravo svojine, a nepokretnost se teško može prodati ili pokloniti. U slučaju inspekcijskog nadzora, mogu uslediti sankcije, a sudska zaštita prava može biti moguća, ali je često dugotrajna i neizvesna. U nekim situacijama, ako se utvrdi da objekat ne ispunjava uslove za naknadni upis, zakon može predvideti da se evidencija vodi u korist Republike Srbije.
Međutim, zakon predviđa izuzetke za građane koji iz objektivnih razloga nisu mogli da podnesu prijavu u roku. Ovi građani mogu naknadno podneti zahtev, ali samo uz dokaze koji opravdavaju kašnjenje. U suprotnom, olakšice prestaju da važe.
U slučaju da građani nisu prijavili objekat ili im je zahtev odbijen, postoji mogućnost da sudskim putem dokažu svoje pravo svojine. Međutim, ishod takvih postupaka zavisi od više faktora, uključujući to da li je objekat građen u zabranjenoj ili zaštićenoj zoni, da li je građen na tuđem zemljištu, kao i postojanje spornih suvlasničkih odnosa. Sudski sporovi u ovim slučajevima mogu trajati godinama, a ishod nije zagarantovan.
Kada je reč o odbijanju zahteva za legalizaciju, nadležna Agencija proverava ispunjenost zakonskih uslova i potvrdu izdaje samo ukoliko su svi uslovi ispunjeni. Najčešći razlozi za odbijanje su: objekat se nalazi u zoni zaštite prirodnih ili kulturnih dobara, gradnja na zemljištu koje nije u privatnoj svojini podnosioca zahteva, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kao i nepotpuna ili neusaglašena dokumentacija. U tom slučaju, građani ostaju bez mogućnosti da uživaju u povlasticama koje nudi program „Svoj na svome“ i moraju se osloniti na opšti pravni put.
U svetlu ovih informacija, veoma je važno da građani budu svesni svojih obaveza i mogućnosti koje imaju. Neprijavljivanje nelegalnih objekata može dovesti do ozbiljnih pravnih problema i gubitka prava na svojinu. Program „Svoj na svome“ predstavlja jedinstvenu priliku za mnoge, ali je od suštinske važnosti da se postupak pravilno prati i da se uredi status svih objekata kako bi se izbegle moguće sankcije u budućnosti.
