Prevare na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju postaju sve češće, a nedavna prevara koja se širi putem aplikacije WhatsApp predstavlja jedan od opasnijih oblika digitalnih napada. Napadači koriste identitete osoba koje se već nalaze u imeniku korisnika, što dodatno otežava prepoznavanje prevara.
Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluju na građane da budu posebno oprezni i da ne otvaraju sumnjive poruke i linkove, posebno one u kojima ih poznanik moli za hitnu uplatu novca. Ova prevara obično počinje porukom od poznate osobe iz imenika, koja sadrži hitan zahtev za pozajmicu. Poruke su često kratke i direktne, a jedna od najčešćih poruka može glasiti: „Ćao, možeš li da mi pozajmiš 120.000 dinara? Treba mi na karticu, vraćam sutra.“
Ukoliko građani odgovore ili nastave komunikaciju, napadači šalju broj računa na koji bi trebalo uplatiti novac. Mnogi ljudi, verujući da pomažu prijatelju ili rođaku, upućuju novac, ne sluteći da su postali žrtve prevare. Stručnjaci za društvene mreže upozoravaju da ovakve prevare mogu pogoditi bilo koga, jer se oslanjaju na poverenje i brzinu reakcije.
Nemanja Cvetković, stručnjak za društvene mreže, ističe da napadači koriste psihološki pritisak i osećaj hitnosti, kao i činjenicu da poruka dolazi sa naloga osobe koju korisnik poznaje. On naglašava važnost opreza, jer je bezbednosna kultura ključna za zaštitu od ovakvih prevara. „Bez pina ne može da se otvori WhatsApp kanal, što hakerima otežava pristup tuđim nalozima,“ dodaje Cvetković.
Osim finansijske štete, postoji i rizik da napadači dobiju pristup nalogu žrtve, što im omogućava da čitaju poruke, šalju nove poruke u ime korisnika i nastave širenje prevare ka drugim kontaktima. Milan Milović, pukovnik policije u penziji, naglašava da su mete najčešće obični građani, a prevara funkcioniše tako što se žrtva dovodi u situaciju da reaguje impulsivno, bez provere.
„Sistem hakovanja je danas na visokom nivou. Hakeri koriste savremene metode i često su izuzetno vešti u pronalaženju žrtava,“ ističe Milović. On savetuje da građani budu oprezni i da provere informacije pre nego što reaguju na zahtev za novac.
Kada građani primete ovakvu poruku, preporučuje se da prvo pozovu osobu koja je navodno poslala zahtev kako bi proverili da li je poruka zaista od nje ili je reč o zloupotrebi. Takođe, savetuju se da ne uplaćuju novac na osnovu sumnjivih poruka, čak i kada deluje da dolaze od bliskih osoba. Svaki pokušaj prevare treba prijaviti nadležnim institucijama.
Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala aktivno prati ovaj oblik zloupotreba i poziva građane da prijave sve pokušaje prevare policiji. Bezbednost u digitalnom okruženju zavisi od opreza svakog pojedinca, a edukacija o kibernetičkoj bezbednosti postaje sve važnija.
U zaključku, građani treba da budu svesni rizika koji dolaze sa digitalnim komunikacijama i da koriste mere opreza kako bi se zaštitili od prevara. U današnje vreme, kada su napadi na digitalne naloge sve učestaliji, važno je ne samo oslanjati se na poverenje, već i aktivno raditi na zaštiti ličnih informacija.
