U Ekvadoru, predstojeći referendum zakazan za 16. novembar izaziva sve veće tenzije između vlade i naroda, posebno starosedelaca i ekoloških aktivista. Ovaj referendum će odlučiti o sudbini člana ustava koji jedini na svetu priznaje prava prirode. Ova situacija se dodatno komplikuje zbog pritisaka koje vrši desničarski predsednik Ekvadora, Danijel Noboa, koji je svojim potezima tokom drugog mandata naglasio želju za centralizacijom vlasti i smanjenjem pravnih prepreka za eksploataciju prirodnih resursa.
Noboa, član uticajne poslovne porodice, smatra da trenutni ustav ometa njegovu viziju nacionalne bezbednosti i ekonomskog razvoja. Njegovi planovi uključuju izgradnju američke vojne baze i turističkih kompleksa na Galapagosu, području koje je zaštićeno kao UNESCO svetska baština i biosferski rezervat. Ove ambicije su naišle na otpor ekoloških aktivista i starosedelaca, koji strahuju da bi takvi projekti mogli ozbiljno ugroziti ekosistem ovog jedinstvenog područja.
Aktivisti su izloženi pritiscima i represiji, a mnogi od njih smatraju da je njihov glas potisnut. U pripremi za referendum, oni se bore za očuvanje prava prirode, koja su u Ekvadoru zagarantovana ustavom iz 2008. godine. Ovo je bio pionirski korak, jer nijedna druga zemlja nije zakonski priznala prava prirode na isti način. Ustavom se priznaje da priroda ima pravo da postane predmet pravne zaštite, što je omogućilo borbu protiv zagađenja i prekomerne eksploatacije resursa.
Međutim, Noboa i njegova administracija vide ovaj ustavni član kao prepreku razvoju. Njihovi pokušaji da smanje pravnu zaštitu prirode u cilju ekonomskog rasta izazvali su široku osudu i zabrinutost među ekološkim grupama. Mnogi smatraju da bi ukidanje ili izmena ovog člana ustava moglo dovesti do katastrofalnih posledica po biodiverzitet i ekosistem Ekvadora, koji je jedan od najraznovrsnijih na svetu.
Pored toga, ekološki aktivisti i starosedelci upozoravaju da bi promene u ustavu mogle otvoriti put za neograničenu eksploataciju prirodnih resursa, što bi dodatno pogoršalo socio-ekonomske uslove u njihovim zajednicama. Mnoge od ovih zajednica već se suočavaju sa problemima kao što su siromaštvo i marginalizacija, a dodatni pritisak na prirodne resurse mogao bi pogoršati njihov položaj.
Uoči referenduma, situacija je postala napeta, a protesti su se intenzivirali. Starosedelačke zajednice organizovale su demonstracije kako bi izrazile svoj otpor prema planovima vlade. Ove akcije su često naišle na represiju, a mnogi aktivisti su uhapšeni ili su se suočili s pretnjama. Takva atmosfera straha i nesigurnosti dodatno komplikuje već tešku borbu za očuvanje prava prirode i zaštitu ekosistema.
Međunarodna zajednica takođe prati situaciju u Ekvadoru s velikim interesovanjem. Mnogi ekološki aktivisti i organizacije pozivaju na podršku Ekvadoru u očuvanju prava prirode i borbi protiv prekomerne eksploatacije resursa. Oni ističu važnost očuvanja biodiverziteta, ne samo za Ekvador, već i za globalnu zajednicu, jer su prirodni resursi i ekosistemi neophodni za održivost života na planeti.
U svetlu ovih događaja, budućnost prava prirode u Ekvadoru i sudbina predstojećeg referenduma ostaju neizvesni. Sve oči su uprte ka Ekvadoru, gde se vodi bitka između interesa razvoja i očuvanja prirode. Kako se približava datum referenduma, jasno je da će ova odluka imati dalekosežne posledice, ne samo za zemlju, već i za globalne napore u zaštiti prirode. Aktivisti i starosedelci nastaviće da se bore za svoja prava, dok će vlada pokušavati da ostvari svoje ambicije u oblasti ekonomskog razvoja, što bi moglo promeniti lice Ekvadora zauvek.
