Broj obolelih od gripa u Hrvatskoj beleži rapidan porast, a Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) je potvrdio dva smrtna slučaja povezana sa gripom i njegovim komplikacijama. U saopštenju se navodi da je broj prijava obolelih od gripa značajno porastao u poslednje tri nedelje, što se može pripisati ranijem početku sezone cirkulacije virusa.
Prema podacima HZJZ-a, u poslednjoj nedelji novembra zabeleženo je 1.271 slučaj, dok je u prvoj nedelji decembra broj novih slučajeva skočio na 3.383, a u drugoj nedelji dostigao 7.251. Do sada, ukupno je prijavljeno 14.342 slučajeva obolelih od gripa. Najveći broj zaraženih je među decom predškolskog i školskog uzrasta, dok je najmanja incidencija zabeležena među osobama starijim od 65 godina.
Ova sezona gripa u Hrvatskoj karakteriše se znatno ranijim i snažnijim porastom slučajeva u poređenju sa prethodnim deset godina. Od oktobra je zabeleženo 14.342 slučajeva gripa, dok je prošle sezone u istom periodu registrovano samo 292. Ovaj trend ukazuje na to da su zdravstvene vlasti suočene sa ozbiljnijom situacijom nego ranije.
Pored rasta broja obolelih, povećava se i broj teških oblika bolesti. Do sada je 353 pacijenta primljeno u bolnicu, od kojih su 14 na intenzivnoj nezi. U istom periodu prošle godine, bilo je samo 23 hospitalizacije, a samo dve osobe su bile na intenzivnoj nezi. Ove brojke ukazuju na to da grip sve više utiče na rizične grupe, kao što su stariji i hronično bolesni, kod kojih grip može izazvati ozbiljne komplikacije, poput upale pluća ili sepse.
Do sada su zabeležena dva smrtna slučaja povezana sa gripom, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije. U najmanje 27 evropskih zemalja, aktivnost gripa je dostigla visok ili veoma visok nivo, pri čemu je virus tipa A dominantan, uključujući K varijantu A(H3N2), koja čini značajan deo potvrđenih slučajeva.
Iako se grip često smatra sezonskom bolešću koja zahvata većinu populacije, trenutna situacija u Hrvatskoj može imati dugoročne posledice na zdravstveni sistem, posebno s obzirom na povećanje broja hospitalizacija i smrtnih slučajeva. Zdravstveni radnici apeliraju na građane da se vakcinišu protiv gripa, kako bi se smanjio rizik od obolevanja, kao i da se pridržavaju higijenskih mera, poput redovnog pranja ruku i izbegavanja bliskog kontakta sa obolelima.
Takođe, važno je napomenuti da se virus gripa može brzo širiti, a rane i efikasne mere prevencije su ključne za kontrolu epidemije. Građanima se savetuje da prate vesti i obaveštenja iz HZJZ-a kako bi bili informisani o trenutnoj situaciji i merama koje mogu preduzeti.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je grip ozbiljna bolest koja zahteva pažnju i odgovorno ponašanje svih članova društva. Samo zajedničkim naporima možemo da se suočimo sa ovim izazovima i zaštitimo najranjivije članove naše zajednice. Zdravstvene vlasti nastavljaju da prate situaciju i obezbeđuju potrebne resurse za borbu protiv širenja virusa, ali je i odgovornost pojedinaca da se zaštite i zaštite druge.
U zaključku, grip je bolest koja može imati ozbiljne posledice, posebno za rizične grupe. Stoga je važno da se svi građani uključe u prevenciju i zaštitu, kako bismo zajedno doprinosili zdravlju zajednice.
