U poslednje vreme, politička scena Crne Gore obeležena je zahtevima albanske zajednice za većom zastupljenošću u vlasti. Naime, Nik Đeljošaj, potpredsednik Vlade Crne Gore i lider Albanskog foruma, obratio se ambasadorima 27 zemalja članica Evropske unije i drugim međunarodnim akterima, tražeći adekvatnu političku zastupljenost albanske manjine. U pismu koje je poslao, Đeljošaj ističe da Albanci u Crnoj Gori predstavljaju autohtonu neslovensku nacionalnu manjinu koja već vekovima doprinosi razvoju države.
Đeljošaj ukazuje na to da, uprkos njihovoj istorijskoj i demografskoj težini, politička zastupljenost Albanaca zavisi od povlašćenog izbornog praga i fragmentacije glasova. Kako navodi, trenutna situacija nije u skladu sa evropskim standardima i predstavlja izvor političke nestabilnosti. Iznenađujuće je, međutim, da se u ovom pismu ne spominje trenutna politička pozicija Albanaca u Crnoj Gori, gde su na ključnim mestima u vladi i parlamentu.
U trenutnoj vladi, Đeljošaj, kao predstavnik manjinske zajednice, obavlja visoku funkciju potpredsednika. Pored njega, u vladi su i drugi albanski ministri, kao što su Maraš Dukaj i Fatmir Đeka. U parlamentu, potpredsedničko mesto drži Nikola Camaj. Glas albanske zajednice čuje se kroz različite poslanike, uključujući Drita Ljolju iz DPS-a, Artana Čobija iz Albanskog foruma, i druge. Ipak, Đeljošaj se fokusira na evropsku praksu, navodeći primere iz Slovenije i Hrvatske, gde manjinske zajednice imaju garantovana mesta u parlamentu.
U pismu se naglašava da, iako Albanci čine oko pet procenata populacije Crne Gore, nemaju garantovana poslanička mesta, što je u suprotnosti sa situacijom u drugim zemljama. Đeljošaj predlaže izmene izbornog zakonodavstva kako bi se obezbedila najmanje četiri garantovana mandata za albansku manjinu i pravo veta na zakone koji se tiču njihovih prava.
Nezavisni poslanik dr Vladimir Dobričanin iz Ujedinjene Crne Gore ocenjuje da je Đeljošajevo pismo deo političke pripreme za naredne parlamentarne izbore 2027. godine. On tvrdi da je cilj povratak starih političkih snaga, uključujući DPS i Bošnjačku stranku, i neutralizacija srpskih predstavnika. Dobričanin smatra da su Albanci već dobili više nego što im pripada i da imaju veći upliv u institucije od Srba. On sumnja da će predlog Albanskog foruma naići na podršku u trenutnoj vladajućoj većini, iako nije siguran kakav će stav zauzeti Pokret Evropa sad.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost političkih odnosa u Crnoj Gori, gde se manjinske zajednice bore za svoja prava i zastupljenost. Pitanje političke reprezentacije manjina je od suštinskog značaja za stabilnost i demokratski razvoj zemlje. Različite etničke grupe u Crnoj Gori imaju različite istorijske i kulturne pozadine, što dodatno komplikuje političku dinamiku.
U svetlu ovih zahteva, važno je napomenuti da Crna Gora teži članstvu u Evropskoj uniji, što podrazumeva usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina. Albanski forum i njihovi zahtevi za većom zastupljenošću predstavljaju deo šireg procesa reformi potrebnih za ostvarivanje ovog cilja.
Na kraju, situacija u Crnoj Gori ostaje izazovna, kako za vladajuće strukture, tako i za manjinske zajednice. Politička stabilnost i napredak prema evropskim integracijama zavise od sposobnosti vlasti da odgovore na zahteve svih građana, uključujući albansku zajednicu. U tom kontekstu, dijalog i saradnja između različitih etničkih grupa i političkih aktera biće ključni za budućnost zemlje.
