U okviru vojnog saveza Albanije, Hrvatske i Prištine planiraju se multinacionalne ili NATO vežbe koje obuhvataju razne oblasti, uključujući sajber bezbednost i operacije traganja i spasavanja. Očekuje se da će plan za ove vežbe biti finalizovan u septembru, javlja portal Koha.
Ministarstvo odbrane Hrvatske je potvrdilo da je cilj ovog vojnog saveza „povećanje interoperabilnosti strana u multinacionalnim ili NATO vežbama u različitim oblastima“. Takođe, naglašeno je da će konkretni oblici učešća biti određeni nakon zajedničkih razgovora sa stručnjacima iz relevantnih oblasti.
Saradnja između Albanije, Hrvatske i Prištine formalizovana je 18. marta ove godine potpisivanjem memoranduma o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti u Tirani. Ovaj memorandum uključuje mogućnost pridruživanja i drugih zemalja, a mediji su već preneli da je poziv upućen Bugarskoj da se priključi ovom savezu.
Međutim, potpisivanje ovog memoranduma izazvalo je oštre reakcije iz Srbije. Najviši zvaničnici Srbije su istakli da predstavljaju kršenje subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, KFOR (Međunarodne vojne snage na Kosovu) je jedina oružana sila koja može biti prisutna na Kosovu i Metohiji, što čini ovaj vojni savez, prema mišljenju Beograda, nelegalnim.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu bezbednosnu situaciju u regionu Balkana, gde se često prepliću interesi različitih država i vojnih saveza. U tom smislu, vežbe koje će se održati sa ciljem jačanja vojne saradnje između Albanije, Hrvatske i Prištine mogu da budu viđene kao provokacija od strane Srbije, koja se oslanja na svoje istorijske i političke veze sa ovim prostorima.
Očekuje se da će ove vojne vežbe dodatno uticati na dinamiku odnosa u regionu, kao i na percepciju sigurnosti među državama u susedstvu. Uloga NATO-a i prisustvo međunarodnih snaga na Balkanu ostaje ključni faktor u održavanju stabilnosti, ali i potencijalni izvor tenzija, s obzirom na različite pristupe i strategije zemalja u regionu.
Osim toga, važno je napomenuti da će ovakvi vojni savez i vežbe uticati na vojnu obuku i spremnost snaga u ovim zemljama, što može dovesti do poboljšanja operativnih sposobnosti, ali i do povećanja tenzija na terenu. U tom smislu, saradnja Albanije, Hrvatske i Prištine može biti korisna za jačanje regionalne bezbednosti, ali istovremeno nosi rizik od eskalacije sukoba.
S obzirom na sve navedeno, važno je pratiti dalji razvoj situacije i reakcije drugih zemalja u regionu, uključujući Srbiju, kao i uticaj koji ovakva vojna saradnja može imati na širu političku i bezbednosnu sliku Balkana.
U doba kada se bezbednosni izazovi sve više fokusiraju na sajber pretnje, operacije traganja i spasavanja postaju ključne za očuvanje života i imovine. Zato je važno da države u regionu nastave da se usmeravaju ka jačanju saradnje u ovim oblastima, ali uz poštovanje međunarodnih prava i ugovora.
U zaključku, vojni savez između Albanije, Hrvatske i Prištine označava novi korak u razvoju vojne saradnje na Balkanu, ali i potencijalni izvor novih tenzija. Ove vežbe i saradnja će se pratiti sa velikom pažnjom, kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu.
