Svako ima svoj krst, a umetnik Aleksandar Popović Ruski, čija dela su izložena u Kući Đure Jakšića, veruje da je časni krst jedan. On objašnjava kako su ljudi od istog krsta, na kojem je razapet Isus, stvorili različite verzije. Njegova izložba se fokusira na estetske vrednosti krsta, ističući da krst ima vertikalu koja simbolizuje odnos čoveka i Boga, i horizontalu koja označava međusobnu povezanost ljudi.
Popovićevi krstovi su unikatni, izrađeni od gipsa, a umetnik ih oblikuje tako da liče na metal. Izložba se ističe po tome što svaki krst nosi jedinstvenu likovnu priču. On objašnjava da je inspiracija za rad s krstom potekla iz njegove nostalgije, jer je odrastao u Peći, gde je provodio vreme u Patrijaršiji crtajući.
Na izložbi nema dva ista krsta; svaki od njih ima svoj oblik i pokret, ali svi predstavljaju istu suštinu. Umetnik ih deli u grupe prema ornamentima i frizovima. U jednoj grupi su krstovi koji podsećaju na stare zidine, dok su u drugoj oni sa srpskim i ruskim motivima. Popović naglašava da je njegov pseudonim „Ruski“ rezultat nadimka iz detinjstva, a ne vezan za njegovu ljubav prema ruskoj umetnosti.
Otvaranje izložbe je obeležio Dragan Radenović, član Ruske akademije umetnosti, koji je takođe iz Peći. Radenović je pomogao Popoviću sa profesionalnim savetima o postavci. Umetnik, koji je ranije radio kao vizuelni dizajner, prešao je u likovnost pre 15 godina nakon lične krize. Njegov bratanac mu je doveo materijal za rad, što ga je inspirisalo da intenzivno stvara.
Izložba uključuje i portrete inspirisane radovima Amadea Modiljanija, sa ženama u neobičnim pozama. Popović smatra da umetnost igra ključnu ulogu u njegovom životu, kao izvor sreće i ispunjenja. Pored toga, najavljuje da će radovi biti deo postavke „Pećka škola – mesto razvoja, veština i znanja“, koja neguje kulturu pamćenja i predstavlja značajne umetničke institucije iz Peći.
Umetnik izražava tugu zbog sudbine svoje rodne Metohije i Kosova, naglašavajući da se njegov povratak u Peć čini teškim. On veruje da bez obzira na trenutnu situaciju, srpska istorija i kulturna baština neće biti zaboravljene. Oseća duboku vezanost za svoje korene i veruje da se ne može zaboraviti važnost mesta poput Gračanice i Dečana.
U zaključku, Popović naglašava da umetnost nije samo njegova profesija, već i način života koji mu pruža zadovoljstvo i ispunjenje. Njegova izložba u Kući Đure Jakšića nije samo prikaz likovnosti, već i duboko emotivno putovanje kroz istoriju, kulturu i lična iskustva. U vremenu kada se sve više postavlja pitanje identiteta, umetnost ostaje trajni simbol povezivanja i razumevanja među ljudima.
