Ambasada Ruske Federacije u Crnoj Gori je reagovala na odluku crnogorske Vlade da od 1. novembra uvede vizni režim za građane Rusije. U saopštenju, ambasada je izrazila zabrinutost zbog ove mere, ocenjujući je kao „još jedan dokaz ekstremne zavisnosti Podgorice od uticaja njenih stranih pokrovitelja“. Oni smatraju da su interesi Crne Gore zanemareni, a da su strana ulaganja i turizam, posebno od strane Rusa, ključni za ekonomiju zemlje.
Turistička industrija u Crnoj Gori čini 30% bruto domaćeg proizvoda i ruski turisti su prošle godine ostvarili 16,4% noćenja. Uvođenje viznog režima, prema rečima ambasade, može značajno smanjiti broj ruskih turista, što bi negativno uticalo na ekonomiju i projekte u koje su uključena ruska preduzeća. U saopštenju se ističe da je Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore obrazložilo odluku kao deo procesa pristupanja Evropskoj uniji, ali ambasada upozorava da će ova mera verovatno naići na nerazumevanje među Crnogorcima koji žele razvijati saradnju sa Rusijom.
Ambasada je takođe naglasila da, uz dobru volju, pitanje bezviznog režima može biti rešivo, čak i u kontekstu pristupanja EU. Istovremeno, Rusija je otvorena za sve predloge koji bi mogli pomoći u prevazilaženju trenutne krize u bilateralnim odnosima, ali zadržava pravo da odgovori na neprijateljske akcije.
Statistika o stranim firmama u Crnoj Gori takođe pokazuje zanimljive podatke. Prema podacima Monstata, u 2024. godini je bilo 29.960 firmi u stranom vlasništvu. Broj firmi iz Turske se povećao sa 6.866 na 9.818, dok je broj firmi u ruskom vlasništvu opao sa 7.792 na 7.188. Ukrajinskih firmi je, s druge strane, bilo 910, a sada ih je 1.069.
Dan pre nego što je Rusija reagovala na ovu odluku, Crna Gora je u potpunosti uskladila svoju viznu politiku sa politikom Evropske unije, ispunjavajući tako jedno od završnih merila za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24, koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost. Vlada Crne Gore, predvođena Ervinom Ibrahimovićem iz Bošnjačke stranke, donela je uredbu o viznom režimu koja zahteva vizu za ulazak u Crnu Goru za građane zemalja koje nisu uskladile svoje vizne politike sa EU, uključujući Rusiju, Bjelorusiju, Kinu, Saudijsku Arabiju i Tursku.
Ova odluka o vizama dolazi u trenutku kada su odnosi između Crne Gore i Rusije već napeti, a uvođenje viznog režima može dodatno pogoršati situaciju. Ambasada Rusije u svom saopštenju izražava sumnju u opravdanost ovakvih mera i naglašava da neće olako zaboraviti na neprijateljske akcije crnogorske Vlade.
Pitanje viznog režima između Crne Gore i Rusije ima šire posledice, ne samo za turizam, već i za ekonomske i političke odnose između ove dve zemlje. Mnogi analitičari upozoravaju na potencijalne posledice ovakvih odluka, koje mogu uticati na privatne investicije, trgovinu, kao i na opštu percepciju Crne Gore kao turističke destinacije.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u budućnosti, posebno s obzirom na to da je Crna Gora na putu ka članstvu u EU. U tom kontekstu, odnosi sa Rusijom bi mogli biti dodatno testirani, što bi moglo imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost i političku situaciju u zemlji. Odluka o viznom režimu može biti samo jedan od koraka u širem procesu prilagođavanja crnogorske politike prema stranim zemljama i međunarodnim normama.
