Nikol Mekgro, američka ambasadorica u Hrvatskoj, nedavno je izjavila da Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu aktivno radi na dovođenju američkog gasa u Bosnu i Hercegovinu. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u regionu razmatraju različiti energetski projekti, a Južna interkonekcija se ističe kao ključna komponenta za diversifikaciju izvora energije.
U svojoj poruci, Mekgro je naglasila da je Južna interkonekcija nevjerojatna prilika za BiH, koja može da dobije stabilne i pouzdane energetske resurse. Ovaj projekat bi omogućio povezivanje energetskih mreža država u regionu, čime bi se olakšao transport gasa iz različitih izvora, uključujući i američki tekući prirodni gas (LNG).
S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti, posebno na krizu izazvanu sukobima u Ukrajini, mnoge evropske zemlje, uključujući i Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, traže alternativne izvore gasa kako bi smanjile zavisnost od ruskih energenata. U tom kontekstu, američki gas može predstavljati značajnu promjenu u energetskoj politici regiona.
U junu 2022. godine, BiH je potpisala memorandum o razumevanju sa SAD-om i Hrvatskom o razvoju Južne interkonekcije, što ukazuje na ozbiljnost namera svih strana da se ovaj projekat realizuje. Ovaj memorandum predviđa izgradnju infrastrukture koja bi omogućila transport gasa iz Hrvatske prema Bosni i Hercegovini, a potencijalno i dalje prema drugim zemljama u regionu.
Jedan od ključnih aspekata ovog projekta je izgradnja terminala za prijem LNG-a na obali Hrvatske, koji bi omogućio pretovar gasa iz brodova u cevovode. Ova infrastruktura ne samo da bi diversifikovala izvore opskrbe gasom, već bi i stvorila nove mogućnosti za razvoj energetskog tržišta u BiH i okolnim zemljama.
Osim ekonomskih benefita, dovođenje američkog gasa u BiH takođe bi moglo doprineti jačanju političkih odnosa između SAD-a i BiH. Američka administracija je već izrazila svoju podršku ovom projektu, što može dodatno osnažiti veze između dve zemlje.
Međutim, realizacija ovog projekta suočava se i sa određenim izazovima. Prvo, potrebno je obezbediti finansijska sredstva za izgradnju infrastrukture, što može predstavljati prepreku. Takođe, postoje i tehnički izazovi u vezi sa izgradnjom potrebnih cevovoda i terminala, kao i pitanja vezana za regulative i dozvole.
U tom smislu, ključno je da domaći lideri i vlasti u BiH aktivno učestvuju u procesu i da daju podršku ovom projektu. Takođe, saradnja sa Hrvatskom i drugim zemljama u regionu je od suštinske važnosti za uspeh Južne interkonekcije.
Nadalje, vredno je napomenuti da će dovođenje američkog gasa u BiH imati i ekološke aspekte. Uprkos kritikama koje se često usmeravaju prema fosilnim gorivima, prelazak na prirodni gas se često prikazuje kao korak ka smanjenju emisije ugljen-dioksida u poređenju sa ugljem i naftom. To može doprineti ciljevima održivog razvoja i poboljšanju kvaliteta vazduha u BiH.
U zaključku, projekat Južne interkonekcije predstavlja značajan korak ka energetskoj nezavisnosti BiH i diversifikaciji njenih izvora energije. Američki gas može doneti brojne prednosti, kako ekonomske, tako i političke. Međutim, uspeh ovog projekta zahteva zajednički rad i posvećenost svih aktera, uključujući domaće vlasti, međunarodne partnere i investitore. U svetlu trenutnih globalnih energetskih kriza, ovakvi projekti su od ključnog značaja za stabilnost i prosperitet regiona.
