Britanski premijer Kir Starmer je danas izjavio da su Sjedinjene Američke Države napravile grešku preteći novim carinama evropskim zemljama zbog njihovog protivljenja nameri američkog predsednika Donalda Trampa da kupi ostrvo Grenland. Starmer je naglasio da je „primena carina na saveznike radi težnje ka kolektivnoj bezbednosti saveznika NATO-a potpuno pogrešna“, dodajući da će Velika Britanija direktno razgovarati sa američkom administracijom o ovom pitanju. On je takođe ponovio stav britanske vlade da je budućnost Grenlanda odluka koju će donositi Danska i Grenland.
Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe kritikovao američke pretnje carinama, smatrajući ih neprihvatljivim. On je izjavio da „nikakva zastrašivanja ili pretnje ne mogu uticati na nas“, naglašavajući da će Evropljani odgovoriti jedinstveno i koordinisano kako bi obezbedili poštovanje evropskog suvereniteta. Makron je podsetio da je Francuska odlučila da se pridruži vojnoj vežbi koju je Danska organizovala na Grenlandu, naglašavajući važnost bezbednosti na Arktiku.
U sličnom tonu, lideri Evropske unije su upozorili da bi povećane carine koje je najavio Tramp „potkopale transatlantske odnose i rizikovale opasnu silaznu spiralu“ u trenutnoj krizi oko Grenlanda. U zajedničkom saopštenju, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovili su da su teritorijalni integritet i suverenitet fundamentalni principi međunarodnog prava, koji su esencijalni za Evropu i međunarodnu zajednicu.
Fon der Lajen i Košta su istakli da je danska vojna vežba sprovedena sa saveznicima kao odgovor na potrebu za jačanjem bezbednosti na Arktiku i ne predstavlja pretnju nikome. Oni su naglasili da EU stoji u punoj solidarnosti sa Danskom i narodom Grenlanda, te da dijalog ostaje esencijalan.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je ukazala na to da bi podela među saveznicima koristila Rusiji i Kini. Ona je upozorila da američke carine predstavljaju rizik za osiromašenje i Evrope i SAD, dok je predsednik grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu Manfred Veber izjavio da carinske pretnje onemogućavaju usvajanje trgovinskog sporazuma sa Vašingtonom u ovoj fazi.
U međuvremenu, hitan sastanak ambasadora Evropske unije zakazan je za sutra u Briselu, nakon Trampovih najava o carinama na robu iz osam evropskih zemalja u vezi sa situacijom oko Grenlanda. Sastanak je organizovao Kipar, koji trenutno predsedava EU, i na njemu će ambasadori razgovarati o praktičnim merama koje će se razmatrati na narednim ministarskim sastancima Saveta EU.
Tramp je najavio uvođenje carina od 10% u februaru na proizvode iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske, koje će kasnije biti povećane na 25% i ostati na snazi sve dok se ne postigne dogovor o kupovini Grenlanda. Ove pretnje su izazvale zabrinutost zbog mogućeg pogoršanja odnosa između SAD i evropskih zemalja.
Direktor nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) Marsel Fracšer je izjavio da Trampove pretnje predstavljaju odraz slabosti Evrope i nesposobnosti da se deluje. On je naglasio da je Evropa postepeno popuštala i dozvolila Trampu da radi po svome, umesto da se zalaže za sopstvene interese.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Evropska unija reagovati na Trampove pretnje i da li će biti u stanju da očuva jedinstvo i suverenitet svojih članica. S obzirom na sve veću napetost između SAD i evropskih zemalja, budućnost transatlantskih odnosa može biti dovedena u pitanje, a potencijalne posledice mogle bi se odraziti na globalnu politiku i ekonomiju.
