Nove američke carine od 100 odsto na dronove i njihove delove stupile su na snagu u četvrtak, što je deo strategije Vašingtona da smanji zavisnost od kineskih dobavljača, posebno kompanije DJI. Ove carine su uvedene nakon što je američki predsednik Donald Tramp potpisao uredbu u avgustu, upozorivši na potencijalne pretnje po nacionalnu bezbednost koje dolaze od uvoza dronova i njihovih komponenti.
Cilj ove uredbe je jačanje domaćih lanaca snabdevanja. Dronovi su postali ključni elementi modernog ratovanja i nadzora, što se posebno pokazalo u sukobu u Ukrajini. Američki zvaničnici smatraju da oslanjanje na dronove i njihove komponente proizvedene u Kini, pre svega od kompanije DJI, može ugroziti američku vojsku i kritičnu infrastrukturu. Izloženost špijunaži i mogućim poremećajima u snabdevanju stvara nepovoljan položaj na bojnom polju.
Carine se primenjuju na dronove čija masa pri poletanju prelazi 25 kilograma i na one opremljene termovizijskim sistemima i baznim stanicama za punjenje, dok se na manje dronove primenjuje carina od 25 odsto. Takođe, carine će biti uvedene i na određene komponente dronova koje se ne smatraju „posebno osetljivim“, a ove mere stupiće na snagu 9. februara naredne godine.
Kina se odmah usprotivila najavljenim carinama, pozivajući Vašington da odustane od njihove primene. Portparol kineskog Ministarstva trgovine je naveo da će carine „poremetiti globalni lanac snabdevanja dronovima i dodatno narušiti fer i konkurentno tržišno okruženje“. Kineska vlada je jasno izrazila protivljenje ovoj odluci, smatrajući je neprihvatljivom.
Kompanija DJI, osnovana 2006. godine, drži više od dve trećine svetskog tržišta dronova, prema podacima nekoliko istraživanja. Ipak, od 2022. godine, DJI se nalazi na američkoj listi kineskih kompanija koje su navodno povezane s kineskom vojskom, što je rezultiralo ograničenim pristupom američkoj tehnologiji.
Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, posebno u kontekstu tehnologije i nacionalne bezbednosti. Uvođenje carina na dronove i njihove delove može imati dalekosežne posledice kako za američku vojsku, tako i za globalno tržište dronova. U ovom trenutku, neizvesnost oko budućnosti tehnologije i trgovinskih odnosa između dve zemlje ostaje visoka, a analitičari upozoravaju na moguće reperkusije po globalni lanac snabdevanja i inovacije u industriji.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i kakve će mere obe strane preduzeti u cilju zaštite svojih interesa. Uvođenje carina može biti samo jedan od koraka u širem okviru strategija koje Sjedinjene Američke Države primenjuju kako bi osnažile svoju poziciju na globalnom tržištu i smanjile zavisnost od stranih dobavljača, dok Kina nastoji da očuva svoje tržišne pozicije i zaštiti svoje kompanije.
U tom smislu, ovaj potez američke administracije može se posmatrati kao deo šire borbe za dominaciju u oblasti tehnologije, koja će verovatno imati dugoročne posledice po međunarodne odnose i ekonomije obe zemlje. Pratiti razvoj situacije i učinak ovih carina na tržište dronova biće ključno za razumevanje budućih trendova u ovom sektoru.
