NJUJORK – Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente s ciljem jačanja ili oslabljenja ljudskog pamćenja. Sposobnost da se savršeno setimo nečega ili da potpuno zaboravimo i dalje ostaje u domenu fantazije, ali napredak u neuroznanosti otvara nove mogućnosti.
Sećanja se formiraju kada iskustva aktiviraju neurone u mozgu. Što je osoba više izložena određenom iskustvu, to su veze između neurona jače, ali s vremenom te veze mogu oslabiti, što dovodi do zaboravljanja. Robert Hampson, neuronaučnik sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, otkrio je da električni udari mogu pomoći u stvaranju jačih sećanja. „Volim da vidim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam“, izjavio je Hampson.
Tim je tokom istraživanja snimao električnu aktivnost u hipokampusu, delu mozga koji je uključen u pamćenje, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implantate. Tokom testova pamćenja zasnovanih na slikama, istraživači su dokumentovali obrasce aktivacije neurona povezanih sa viđenjem određenih slika. Zatim su primenili male električne udare koji su oponašali te obrasce na osam drugih dobrovoljaca, što je rezultiralo poboljšanjem sećanja na slike za 35 do 40 odsto.
Hampson naglašava da bi u budućnosti moždani implanti mogli isporučivati male udare kako bi podržali jačanje pamćenja kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga. Pored toga, drugi istraživači istražuju mogućnosti zaboravljanja određenih sećanja. Istraživanja pokazuju da iskustva mogu promeniti načine na koje se neuroni povezuju, a mnogi naučnici veruju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanja na iskustva.
Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca, konkretno morski zečevi, kako bi razumeli mehanizme povezivanja neurona. Uz pomoć molekula PKM, tim je mogao selektivno da blokira veze između neurona. „Nalazi nagoveštavaju da je moguće izbrisati neka sećanja, a druga ostaviti netaknuta“, rekao je Šaher.
On objašnjava da bi nove terapije mogle jednog dana omogućiti ljudskim neuronima da se oslobode neželjenih sećanja, što bi moglo biti korisno u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja. Međutim, etička pitanja vezana za manipulaciju sećanjima su veoma kompleksna. Andre Fenton sa Univerziteta u Njujorku upozorava da promene u sećanjima mogu promeniti suštinu osobe. „Naša proživljena iskustva čine nas onim što jesmo. Promena sećanja može nas učiniti nečim drugim“, zaključio je Fenton.
Ova istraživanja otvaraju nove horizonte u razumevanju ljudskog pamćenja, ali i postavljaju važna etička pitanja koja će morati da budu razmatrana dok se budu razvijale nove terapije.
