Američko Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (DHS) je krajem 2025. godine objavilo listu poznatu kao „najgori od najgorih“, koja sadrži imena osoba uhapšenih zbog teških krivičnih dela. Na ovoj listi su se našli i četvorica muškaraca iz Crne Gore, što je izazvalo značajnu pažnju javnosti. Ovi optuženi su procesuirani u raznim američkim saveznim državama, kao što su Pensilvanija, Njujork, Viskonsin i Nju Džersi, a hapšenja su se odvijala od početka drugog mandata Donalda Trampa.
Na spisku se nalaze Vladimir Radunović, Hasan Čekić, Aleksandar Kavaja i Damir Pejčinović, koji se suočavaju sa različitim optužbama, uključujući posedovanje oružja i droge, reketiranje, falsifikovanje, kao i napade na druge ljude. Ova hapšenja su deo šireg trenda koji uključuje imigrante koji su se našli na meti američkih vlasti zbog ozbiljnih krivičnih dela.
Pored pomenutih Crnogoraca, na istom spisku se našla i Srpkinja Milica Šumaković iz Čikaga. Ona je 2024. godine osuđena na godinu i po dana zatvora po federalnoj optužnici zbog učešća u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je izvršila prevaru tokom pandemije koronavirusa. Šumaković je sa još šestoro Srba razvila šemu putem koje su podneli više od 300 lažnih zahteva, tražeći više od 40 miliona dolara iz programa pomoći za mala preduzeća.
Ovaj program, poznat kao EIDL (Program zajmova za ekonomske štete usled katastrofe), imao je za cilj da pruži finansijsku pomoć preduzećima koja su pretrpela gubitke tokom pandemije. Umesto da pomognu preduzećima u krizi, osumnjičeni su proneverili 16 miliona dolara kroz lažne prijave. Milica Šumaković trenutno izdržava kaznu u Federalnom zatvoru Alisvil u Alabami.
Podaci o hapšenjima i optužbama su ažurirani nakon nedavnog hapšenja većeg broja osumnjičenih u Minesoti. Ova elektronska baza podataka je stvorena kako bi se pratili pojedinci sa višestrukim teškim optužbama, uključujući nasilje i druge ozbiljne prekršaje. Na sajtu Ministarstva za nacionalnu bezbednost jasno je navedeno da su mnogi od uhapšenih akumulirali brojne teške optužbe, zbog čega su se našli na ovoj listi.
Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem sa kriminalom među imigrantima, što je dodatno pojačano trenutnom klimom straha i nesigurnosti u SAD-u. Vlasti su pojačale mere protiv kriminala, a hapšenja su deo šire strategije kako bi se obezbedila sigurnost građana i smanjila stopa kriminala. Ova lista „najgori od najgorih“ služi kao upozorenje i podsećanje na to da su ozbiljna krivična dela neprihvatljiva, bez obzira na poreklo počinioca.
Za mnoge u Crnoj Gori, informacije o hapšenju su šokantne, jer se radi o ljudima koji su poriklom iz zemlje koja se ponosi svojom kulturom i tradicijom. Ova hapšenja mogu imati dugoročne posledice po imidž Crne Gore u inostranstvu, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Zajednica mora reagovati i raditi na prevenciji kriminala kako bi se očuvala reputacija i sigurnost svih građana.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se borba protiv organizovanog kriminala i prevara mora nastaviti, a vlasti su pozvane da preduzmu sve potrebne mere kako bi se zaštitila javnost. Sa svakim hapšenjem, postoji prilika za preispitivanje i unapređenje sistema imigracije i krivičnog pravosuđa, kako bi se smanjila stopa kriminala i povećala sigurnost u društvu.
Ove informacije su samo deo šire slike koja obuhvata izazove sa kojima se suočavaju kako SAD tako i druge zemlje u borbi protiv kriminala i organizovanih grupa. S obzirom na trenutne događaje, važno je ostati informisan i aktivno raditi na unapređenju bezbednosti u zajednicama.
