Sjedinjene Američke Države su u Savetu bezbednosti UN predstavile predlog za prekid vatre u Ukrajini, smatrajući da bi ovaj plan bio najpovoljniji za Rusiju. Američki diplomata Džon Keli istakao je da bi predsednik Vladimir Putin trebalo da prihvati ovaj predlog, koji se sastoji od sveobuhvatnog 30-dnevnog primirja na kopnu, u vazduhu, na moru, kao i oko ključne infrastrukture.
Prvi direktni pregovori između Rusije i Ukrajine, održani 16. maja, nisu doveli do dogovora, jer je Moskva postavila određene uslove za prekid vatre. Keli je naglasio da je američka namera da se uspostavi saradnja sa Rusijom kroz ovu mirovnu inicijativu i ekonomski paket, dodajući da ne postoji vojno rešenje za trenutni sukob. Prema njegovim rečima, sporazum koji je na stolu predstavlja najbolji mogući ishod za Rusiju.
U međuvremenu, bivši predsednik Donald Tramp je tokom svog drugog mandata obećao brzo okončanje rata, a SAD su predložile „trenutni, bezuslovni i sveobuhvatni prekid vatre“, što je Ukrajina podržala. Keli je upozorio da bi, ukoliko Rusija odbije dogovor, SAD mogle odustati od daljih pregovora i uvesti nove sankcije, što bi dodatno pogoršalo situaciju.
Nakon sastanka između Trampa i Putina, Vašington očekuje da će Rusija predstaviti svoj plan za prekid sukoba. Keli je naglasio da će ozbiljnost Rusije biti procenjena na osnovu njihovih postupaka, kritikujući nedavne napade na Ukrajinu kao znak da Moskva „nema želju za mirom“.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da je Moskva pripremila memorandum o rešavanju rata, međutim, Ukrajina tvrdi da taj predlog još uvek nije dostavljen. Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, izjavio je da su spremni da nastave direktne pregovore u Istanbulu, dodajući da je „lopta na ukrajinskoj strani“. On je naglasio da su pregovori jedini put ka miru, dok u suprotnom sledi neizbežan poraz Ukrajine.
Na to je zamenica ukrajinskog ambasadora Kristina Hajovišin odgovorila da Rusija ne pokazuje iskrenu nameru da prekine sukob i pozvala na strože sankcije protiv Moskve. Hajovišin je naglasila da Ukrajina neće priznati ruske pretenzije na okupirane teritorije i da ne sme biti udovoljavanja agresoru, jer bi to samo podstaklo buduću agresiju.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost trenutnog sukoba u Ukrajini, gde su pregovori i diplomatski napori ključni za postizanje trajnog mira. Dok Sjedinjene Američke Države pozivaju na prekid vatre, Rusija i dalje insistira na svojim zahtevima, a Ukrajina ostaje čvrsta u svojoj odluci da se ne povuče pred ruskim pritiscima. Ovaj sukob ima duboke političke, ekonomske i humanitarne posledice, ne samo za region, već i za globalnu stabilnost.
S obzirom na sve veće tenzije i nesigurnosti, međunarodna zajednica nastavlja da prati situaciju, a svaki novi razvoj događaja može imati značajan uticaj na budućnost Ukrajine i njen odnos prema Rusiji. U ovom trenutku, sve oči su uprte u strane koje pregovaraju, nadajući se da će prevladati razum i da će se pronaći rešenje koje će doneti mir i stabilnost ovom delu sveta.
