Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je danas da je veoma zabrinuta zbog nedoslednosti u poštovanju evropskih vrednosti, posebno u kontekstu izjava predsednika hrvatske vlade, Andreja Plenkovića. Na društvenoj mreži „Iks“, Brnabić je osudila Plenkovićevo opravdanje ustaškog pozdrava „Za dom spremni“, ističući da je to pozdrav pod kojim su tokom Drugog svetskog rata ustaške snage počinile stravične zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ona je naglasila da je ovaj pozdrav simbol etničkih čišćenja i zločina koji su se desili u Hrvatskoj, posebno tokom 1990-ih.
„U danima kada se na svakom koraku poziva na evropske vrednosti, predsednik Vlade Hrvatske objašnjava kako je taj pozdrav normalan i logičan“, rekla je Brnabić. Ona je podsetila da je Vukovar mesto gde nije dozvoljena upotreba ćirilice, što dodatno ukazuje na diskriminaciju prema srpskoj manjini. „Tomsponov koncert u Zagrebu, na kojem je prisustvovalo 400 hiljada ljudi, bio je prilika da se ponovo čuje ustaški pozdrav, dok Brisel ćuti“, dodala je Brnabić.
Brnabić se osvrnula na nedostatak reakcije iz Brisela na ovakve događaje, pitajući se da li evropski lideri ne vide ili ne žele da vide šta se dešava u Hrvatskoj. „Valjda ne stižu da se oglase od priče o evropskim vrednostima“, naglasila je ona, ukazujući na dvostruke standarde u pristupu različitim pitanjima koja se tiču nacionalnih manjina i ljudskih prava.
Pored ove važne teme, Brnabić je objavila i pozitivne vesti o tehnološkom napretku Srbije. Ona je istakla da je Srbija zauzela drugo mesto u Evropi i šesto mesto u svetu prema indeksu tehnološke zrelosti javne uprave (GovTech Maturity Index – GTMI), prema podacima Svetske banke. Ova informacija je objavljena na njenom Instagram profilu, gde je istakla da je Srbija postigla značajan napredak u ovoj oblasti.
„Srbija je sada pozicionirana na drugom mestu u Evropi, iza Koreje, Saudijske Arabije, Estonije, Brazila i Australije“, izjavila je Brnabić. U prethodnom izveštaju iz 2022. godine, Srbija je bila na četvrtom mestu u Evropi i jedanaestom na svetu. Ovaj napredak je rezultat reformi i digitalizacije javne uprave, koje su omogućile efikasnije pružanje usluga građanima.
Brnabić je objasnila da GTMI indeks obuhvata četiri ključne oblasti sa ukupno 48 indikatora, uključujući Indeks ključnih sistema javne uprave, Indeks javnih usluga, Indeks digitalnog učešća i Indeks ključnih preduslova. Ovi podaci ukazuju na to da Srbija pravi značajne korake ka modernizaciji javne uprave i poboljšanju usluga koje pruža svojim građanima.
„Naša ambicija je da nastavimo sa ovim tempom reformi i da postanemo lideri u regionu kada je reč o digitalizaciji i efikasnosti javnih usluga“, zaključila je Brnabić. Ova izjava dolazi u trenutku kada je digitalizacija postala ključna tema u mnogim zemljama, a Srbija se trudi da se uključi u globalne trendove i unapredi svoj sistem javne uprave.
Brnabić je ponovila da je važno da se Srbija i dalje razvija u skladu sa evropskim standardima, ali je takođe naglasila da se ne smeju zaboraviti niti prećutati problemi koji se tiču ljudskih prava i nacionalnih manjina, posebno u kontekstu odnosa sa susednim državama. U tom smislu, njene reči o ustaškom pozdravu i nedostatku reakcije iz Brisela predstavljaju ozbiljan apel na međunarodnu zajednicu da se aktivnije uključi u rešavanje ovih pitanja.
