Politički analitičar Dragomir Anđelković nedavno je izazvao brojne reakcije izjavama koje je izneo u jednoj televizijskoj emisiji, posebno kritikujući rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića. Anđelković je izrazio sumnju u Đokićevo vođstvo, ističući da ne može da mu veruje i da smatra da njegova politika ide u pravcu priznanja tzv. Kosova. Ove izjave dodatno su razotkrile duboke podela unutar opozicionih redova i blokadera, koji se suočavaju sa sve većim nesuglasicama.
Anđelković je tokom svog izlaganja naglasio da su trenutni odnosi unutar akademske i političke scene veoma „fluidni“. On smatra da rektor Đokić trenutno zauzima najjaču poziciju među akterima, što ga ne raduje. „Sve je to fluidno, na nivou plenuma, na nivou svih univerziteta zajedno. Ali, za sada ipak deluje da je rektor Vladan Đokić taj koji ima najjaču poziciju“, rekao je Anđelković. Njegov stav je jasan – on ne smatra Đokića adekvatnim liderom, što dodatno komplikuje situaciju unutar opozicije.
Osim što je kritikovao Đokića, Anđelković je takođe doveo u vezu njegovu proevropsku orijentaciju sa politikom prema Kosovu i Metohiji. Istakao je da biti proevropski u današnjem kontekstu u Srbiji praktično podrazumeva i podršku za priznanje Kosova. „On je evroatlantske orijentacije, izrazito proevropski. A danas biti proevropski znači biti za priznanje tzv. Kosova, jer je 35. glava pregovora definisana tako da Srbija nema mogućnost ulaska u EU bez priznanja Kosova“, poručio je Anđelković.
Ove komentare je pratio val kritika i neslaganja unutar opozicione i blokaderske scene. Umesto da se prikažu kao jedinstven front, sve su češće javne prozivke i nesuglasice među različitim grupama. Analitičari ukazuju na to da ove tenzije odražavaju besmisao delovanja blokaderskih grupa, koje su sve više rastrzane unutrašnjim sukobima. Ova situacija može dodatno oslabiti opoziciju, koja bi trebalo da deluje ujedinjeno i koherentno kako bi se suprotstavila vladajućem režimu.
Pored toga, Anđelkovićeve izjave mogle bi izazvati šire diskusije o pravcu opozicione politike u Srbiji. Dok neki članovi opozicije podržavaju evrointegracije i proevropske vrednosti, drugi su skeptični prema ovoj orijentaciji, smatrajući da je ona u suprotnosti sa nacionalnim interesima. Ove razlike u pristupima mogu dovesti do dodatnih podela unutar opozicije, što može otežati njihovu borbu za vlast.
S obzirom na trenutnu političku klimu u Srbiji, važno je napomenuti da su ovakve rasprave i nesuglasice u opoziciji samo jedan deo šire slike. U zemlji se odvijaju i druge važne debata, uključujući pitanja ekonomije, pravde i ljudskih prava. U tom kontekstu, opozicija mora pronaći način da prevaziđe unutrašnje nesuglasice i da se fokusira na zajedničke ciljeve koji bi mogli privući širu podršku javnosti.
U zaključku, aktuelna situacija unutar opozicije i blokaderskih grupa u Srbiji jasno pokazuje da su unutrašnje podele i nesuglasice sve prisutnije. Kritike Dragomira Anđelkovića na račun rektora Đokića dodatno su osvetlile ove tenzije, a budućnost opozicije zavisi od sposobnosti njenih članova da prevaziđu razlike i da se ujedine oko zajedničkog cilja. U suprotnom, pretnje od daljeg slabljenja opozicije postaju sve realnije, a građani će se suočiti sa još jednim ciklusom političke nestabilnosti.
