Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izazvao je veliku pažnju i polemiku izjavom u kojoj je nazvao četničkog vojvodu Pavla Đurišića „velikim junakom nepobedivog karaktera“. Ova izjava je data tokom pomena postradalima u Drugom svetskom ratu u novoj Crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Lijevač polju, Republici Srpskoj. Njegove reči su naišle na burne reakcije, posebno iz antisrpskog bloka u Crnoj Gori.
Reakcije su počele odmah nakon izgovorenih reči mitropolita. Bošnjačko veće je osudilo ovu izjavu, nazivajući je pokušajem „istorijskog revizionizma“. Takođe, Demokratska partija socijalista (DPS), na čelu sa počasnim predsednikom Milom Đukanovićem, je izrazila oštar stav, ističući da veličanje Đurišića predstavlja „uvredu žrtvama fašizma“ i da je to nastavak pokušaja revidiranja istorije.
Vojvoda Mileta Pavićević je, međutim, u razgovoru za „Novosti“ branio mitropolitovu izjavu, naglašavajući da je Joanikije samo želeo da ukaže na stradanje srpskih patriota tokom rata i da njegova izjava nije imala za cilj da nekoga uvredi ili ugrozi. Pavićević je istakao da se mitropolit borio za istinu i pravdu, te da je njegovo isticanje Đurišića kao junaka deo šireg narativa o srpskoj borbi za opstanak.
U međuvremenu, postavlja se pitanje dvostrukih standarda kada je reč o sećanju na ratne zločine. U Vusanju, nedaleko od Gusinja, već godinama stoji spomenik ratnom zločincu Jusufu Čeliću, poznatom i kao Isuf Čelja. On je 28. jula 1944. godine učestvovao u pokolju više od 500 žena i dece u Velici, zajedno sa svojim saborcima i nemačkim vojnicima. Ovaj zločin je prvi put otkrio Budimir Aleksić, funkcioner Nove srpske demokratije i trenutni potpredsednik Vlade Crne Gore. Njegovo isticanje ovih činjenica dovodi do pitanja zašto se na jednoj strani veličaju junaci, dok se na drugoj strani ne osudi otvoreno glorifikovanje zločinaca.
Ova situacija otvara široku debatu o kolektivnom pamćenju i načinu na koji različite etničke i političke grupe u Crnoj Gori doživljavaju svoju prošlost. Istorijski revizionizam postaje ključna tema, a mnogi se pitaju koja je prava istina o događajima iz Drugog svetskog rata i kako se ona može objektivno prikazati.
Na društvenim mrežama i u medijima, polemika se nastavlja. Mnogi komentatori smatraju da je važno sagledati celu sliku i ne zaboraviti na žrtve svih strana. U tom smislu, pozivajući se na mitropolitovu izjavu, ističu da je važno pominjati srpske junake, ali i jasno osuditi zločine koje su počinili pojedinci, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
S obzirom na sve veće tenzije u društvu, važno je pronaći način za dijalog i pomirenje. S obzirom na složenost situacije, mnogi veruju da je neophodno raditi na edukaciji i razumevanju istorije, kako bi se izbegle slične polemike u budućnosti. To uključuje i preispitivanje spomenika i simbola koji podsećaju na prošlost, kao i promišljanje o tome kako se ti simboli koriste u savremenom društvu.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se pitanje identiteta i kolektivnog pamćenja i dalje postavlja kao jedno od ključnih pitanja u Crnoj Gori. Potrebno je otvoreno razgovarati o ovim temama, kako bi se izgradila budućnost zasnovana na razumevanju i poštovanju svih naroda koji žive u ovoj zemlji.
