Arheolozi u Velikoj Britaniji napravili su značajno otkriće na mestu nekadašnje kuće Isaka Njutna, koja je uništena u požaru pre oko 200 godina. Istraživanje se odvijalo u Linkolnširu, u centralnoj Engleskoj, nedaleko od imanja Vulstorp, gde je Njutn rođen i odrastao. Prema istorijskim podacima, kuća je bila pored polja s jabukama koje je inspirisalo njegovu poznatu teoriju gravitacije.
Njutnova majka, Hana Ejskju, napustila je sina kada je imao tri godine, ostavljajući ga da odrasta s bakom i dekom. Nakon što je Hana ponovo stupila u brak, Njutn je ostao sa svojim rođacima dok je njegov stric kasnije obezbedio obrazovanje za njega. Ova lokacija bila je ključna za Njutnov život i istraživanje, a primarni cilj arheološkog iskopavanja bio je da se potvrdi tačna lokacija kuće Hane Ejskju.
Pre pet godina, britanski Nacionalni fond je kupio parcelu na kojoj se nalazila kuća, oslanjajući se na arheološke podatke i skice umetnika Džozefa Čarlsa Baroua iz 18. veka. Sada su dokazi o postojanju kuće postali nedvosmisleni. Tokom desetodnevnog iskopavanja, tim arheologa iz Nacionalnog fonda i organizacije „York Archaeology“ pronašao je razne artefakte uključujući keramiku, fragment bokala iz 17. veka s likom muškarca s bradom, žetone za igre, naprstke, deo igle, dugmiće i životinjske kosti. Ovi nalazi ukazuju na svakodnevni život Njutnove porodice i njihov način ishrane.
Rozalind Bak, arheološkinja iz Nacionalnog fonda, istakla je da su artefakti koje su pronašli upravo ono što su se nadali da će otkriti. „Zajedno, oni dočaravaju prepoznatljiv i opipljiv prikaz domaćeg života Njutnovih. On je verovatno provodio puno vremena ulazeći i izlazeći iz kuće svoje majke“, rekla je Bak. Ovi predmeti će biti očišćeni i pripremljeni za izložbu koja se planira za 2026. godinu u Vulstorpu, u postavci posvećenoj kući Hane Ejskju.
Vulstorp je bio mesto gde je Njutn ostvario neka od svojih najvećih naučnih otkrića. Kada je kuga izbila 1665. godine, Njutn je bio primoran da napusti Kembridž univerzitet i vrati se kući, gde je u narednih 18 meseci postavio temelje moderne nauke. Tokom tog perioda, mladi Njutn je razvio infinitezimalni račun, zakone kretanja i gravitacije, kao i teorije o prirodi svetlosti i boja.
Ova arheološka otkrića pružaju uvid u život i rad jednog od najznačajnijih naučnika u istoriji, kao i u uslove u kojima je odrastao i razvijao svoje ideje koje su oblikovale savremenu nauku. Očekuje se da će izložba privući pažnju posetilaca i ljubitelja nauke, omogućavajući im da bolje razumeju Njutnovu ostavštinu i njegov doprinos čovečanstvu.
