FITNES trener Aleksandar A. (43) je juče saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu zbog sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Tokom pretresa prostorija koje je koristio u Zemunu, policija je pronašla veliki arsenal oružja, uključujući puške, eksploziv i pancirne prsluke sa natpisom „Policija“.
Ovo otkriće izazvalo je zabrinutost jer postoje indicije da je oružje moglo biti namenjeno za međusobne obračune između kotorskih klanova. Takođe, istražuje se mogućnost da je planirana likvidacija nekog od državnih funkcionera. Na saslušanju, Aleksandar A. je negirao vlasništvo nad oružjem i izjavio da ne zna kako je došlo u njegovu garažu. Viši javni tužilac je predložio pritvor, koji je odobren, pa će ovaj fitnes trener biti iza rešetaka najmanje 30 dana.
Policija je tokom pretresa zaplenila dve modifikovane improvizovane eksplozivne naprave sa daljinskim aktiviranjem, puškomitraljez, snajpersku pušku, pet automatskih pušaka, kao i tri automatska pištolja – „hekler“, „uzi“ i „škorpion“. Pored toga, pronađeno je i nekoliko stotina metaka različitog kalibra, dva pancirna prsluka sa oznakama „Policija“, lisice, više opasača i futrola za vatreno oružje, improvizovana službena legitimacija MUP-a Srbije, ručne radio-stanice za komunikaciju i više maski za lice.
U policijskom saopštenju naglašeno je da je ovom zaplenom zadat snažan udarac kriminalnim strukturama, čime je nesumnjivo sprečena potencijalna upotreba zaplenjenog oružja i eksplozivnih sredstava za izvršenje najtežih krivičnih dela, uključujući ubistva. Istražitelji se fokusiraju na to ko je Aleksandar A. eventualno angažovao da čuva arsenal i opremu koja se koristi u likvidacijama.
Postoje indicije da su oružje i eksploziv nabavili određeni pripadnici „kavačkog klana“, koji su na području Beograda povezani sa „vračarskom“ ekipom. Istražuje se i moguća povezanost beogradskog fitnes trenera sa visokorangiranim članovima ovih kriminalnih grupa, kao i njegova uloga u skladištenju, čuvanju i predaji određenih komada oružja za izvršenje zločina. U okviru istrage koja se vodi u više pravaca, biće utvrđeno i ko je eventualno trebao da bude meta likvidacije.
Ova situacija dodatno oslikava ozbiljnost problema sa organizovanim kriminalom u Srbiji, posebno kada su u pitanju sukobi između različitih klanova. U poslednjih nekoliko godina, Beograd je postao središte sukoba među različitim kriminalnim grupama, a oružje koje se koristi u tim obračunima često dolazi iz ilegalnih izvora. Policijske akcije, poput one koja je rezultirala hapšenjem Aleksandra A., predstavljaju pokušaj vlasti da se suoče sa ovim problemom i spreče dalje nasilje.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da se borba protiv organizovanog kriminala ne može voditi samo hapšenjem pojedinaca. Potrebna je sveobuhvatna strategija koja uključuje prevenciju, obrazovanje i saradnju između različitih institucija kako bi se stvorilo okruženje gde kriminalne aktivnosti ne mogu da napreduju. Takođe, neophodno je raditi na jačanju pravnog sistema i obezbeđivanju pravde za žrtve nasilja.
U zaključku, slučaj Aleksandra A. ukazuje na složenost i ozbiljnost problema organizovanog kriminala u Srbiji. Policijske akcije su neophodne, ali je takođe važno raditi na dugoročnim rešenjima koja će sprečiti da se ovakve situacije ponavljaju u budućnosti. Samo kroz zajedničke napore svih relevantnih aktera može se stvoriti sigurnije društvo za sve građane.
