Gordana Goncić, direktorka Ateljea 212, bila je gošća nove epizode video-serijala Tanjug Reflektor, gde je govorila o „Mucijevim danima“ i izložbi posvećenoj poznatom glumcu Zoranu Radmiloviću. U razgovoru je istakla značaj ovog festivala, koji se održava svake godine u čast Ljubomira Mucija Draškića, upravnika i reditelja Ateljea 212, čiji je rođendan 20. juna.
Na taj dan, dodeljuje se i rediteljska nagrada koja nosi njegovo ime, a ovogodišnji dobitnik je Andrej Nosov. Goncić je objasnila da se u okviru petog festivala „Mucijevi dani“ tokom juna izvode predstave koje nisu mogle da se odigraju u januaru, a prikazuje se i film o glumcu Petru Kralju, autorke Anite Panić. Ova manifestacija ne samo da slavi rad Mucija, već i doprinos drugih istaknutih ličnosti u pozorišnoj umetnosti.
Goncić je podsetila da se ove godine navršava 40 godina od smrti Zorana Radmilovića, koji je preminuo u leto, kada pozorišna sezona obično nije aktivna. Kako bi odali počast ovom velikom umetniku, Atelje 212 je odlučio da u svom foajeu postavi izložbu posvećenu 20 predstava u kojima je Radmilović igrao, čime se naglašava njegov značaj za ovu instituciju.
Izložba nosi naziv „Zoran Radmilović u Ateljeu 212“ i biće obogaćena originalnim kostimom iz predstave „Kralj Ibi“. Takođe, Goncić je najavila da će tim povodom biti prikazan film „Glumčina“, koji je produciralo pozorište „Zoran Radmilović“ iz Zaječara, a u kojem se nalaze snimci predstava „Kralj Ibi“ i „Radovan III“. Radmilović je bio ključna figura u Ateljeu 212, a Goncić je istakla da ga se svaki posetilac pozorišta prvo seti kada pomisli na ovu instituciju.
Predstava „Kralj Ibi“, koja je prvi put postavljena 1964. godine, izvođena je više od deset godina i ostavila je dubok trag u sećanju publike. Mlada publika, koja je redovno dolazila na izvođenja, nazvana je „ibijevcima“. Radmilović je bio prepoznatljiv po svojoj jedinstvenoj igri i improvizacijama, koje su ga učinile jednim od najomiljenijih glumaca tog vremena.
Goncić je takođe napomenula da je Radmilović najpre bio član Beogradskog dramskog pozorišta, a da je pažnju Ateljea 212 privukao nakon što je Ljuba Tadić izašao iz podele „Kralja Ibija“. Prema njenim rečima, Radmilović je svoj dar i specifičnu glumačku igru razvio tek kroz ovu predstavu. Njegove improvizacije nisu bile slučajne; on se ozbiljno pripremao za svaku predstavu, znajući da publika očekuje nešto novo prilikom svake posete.
Njegov pristup pozorišnoj umetnosti bio je duboko promišljen. Radmilović je gradio predstavu da bi bila važna i relevantna za publiku, a Goncić se prisetila kako je imala sreću da prisustvuje uručenju „Dobričinog prstena“ Radmiloviću u hotelu Metropol. Opisala ga je kao duhovitu ličnost, ali i kao nekoga ko je bio povučen i zatvoren. Njegova tajanstvena ličnost dodavala je posebnu dimenziju njegovom izvođenju na sceni.
Zoran Radmilović ostavio je neizbrisiv trag u srpskom pozorištu, a njegova umetnost i dalje inspiriše nove generacije glumaca. Ove godine, kroz „Mucijeve dane“ i izložbu posvećenu njegovom radu, Atelje 212 nastavlja da čuva sećanje na ovog velikana, podsećajući nas na važnost umetnosti i kreativnosti u našim životima. Goncić je završila razgovor ističući koliko je Radmilović bio poseban, kako na sceni, tako i van nje, ostavljajući za sobom bogatu ostavštinu koja i dalje živi.
