Jedna od najtežih nesreća na pružnim prelazima u Srbiji desila se 21. decembra 2018. godine u blizini Niša, kada je voz sudario se sa autobusom na liniji broj 25. Ova tragedija odnela je osam života, a 28 osoba je povređeno. Ovaj dan zauvek će ostati upisan u crnim slovima u istoriji Niša i Srbije.
Na tom tragičnom jutru, autobus je bio pun putnika, uključujući đake i zaposlene, koji su se ukrcali u Novom selu oko 7.15 časova. Samo desetak minuta kasnije, na pružnom prelazu u Donjem Međurovu, voz na liniji Niš – Prokuplje naleteo je na autobus pun putnika, cepajući ga na dva dela kao igračku od papira. Krici i vapaji putnika ispunili su vazduh, dok su sirene hitne pomoći parale nebo nad Nišom. Na mestu nesreće pronađena su tri beživotna tela, dok je 28 putnika bilo povređeno, od kojih su neki kasnije podlegli povredama.
Spisak nastradalih uključuje Aleksu Dimitrijevića (15), Bogomira Lazića (75), Danijelu Stanković (48), Natašu Janković (42), Marijanu Kocić (16), Gajtanu Stamenković (78), Vlastimira Đorđevića (65) i Lenu Ilić (16). Aleksa, Bogomir i Danijela su nastradali na licu mesta, dok su Nataša i Marijana preminule kasnije u bolnici. Gajtana je umrla na intenzivnoj nezi, Vlastimir u bolnici, a Lena u maju 2019. godine.
Vozač autobusa, Milan Zdravković, bio je osuđen za izazivanje ove nesreće jer se nije pridržavao saobraćajnih propisa. Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Nišu 3. marta 2020. godine, Zdravković je dobio maksimalnu kaznu od osam godina zatvora. Takođe, izrečena mu je zabrana upravljanja motornim vozilom na pet godina nakon izdržane kazne. Sudija Bojan Pavić rekao je da vozač nije stao ispred pruge kod znaka „Stop“ i nije pogledao levo ili desno pre prelaska. Iako je sud uzeo u obzir da se radi o nehatu, naglašeno je da se radi o grubom nehatu, zbog čega nije bilo mesta za manju kaznu.
Na izricanju presude, Zdravković je izrazio saučešće porodicama poginulih i priznao da još uvek ima košmare zbog nesreće. Njegov branilac je najavio žalbu, ali je Apelacioni sud u Nišu potvrdio prvostepenu presudu.
Pružni prelaz na kojem se nesreća dogodila bio je obezbeđen saobraćajnim znacima, ali je rampa sa polubranicima postavljena tek nakon nesreće. Pružni prelaz je rekonstruisan, a postavljena je i kućica za železničara koja zaustavlja saobraćaj u slučaju kvara na uređajima.
Na mestu tragedije, porodice nastradalih postavile su spomenik, gde se svake godine okupljaju na godišnjicu nesreće. U tišini i suzama pale su sveće i mole se za duše svojih najmilijih, sa željom da se slična tragedija nikada više ne ponovi. Ova nesreća je ostavila dubok trag na zajednicu i podstakla je na razmišljanje o bezbednosti na pružnim prelazima, što je posebno važno s obzirom na učestalost ovakvih incidenata.
U Srbiji, pružni prelazi često predstavljaju tačke rizika, a neophodne su dodatne mere za povećanje bezbednosti. Ova tragedija nažalost podseća na važnost poštovanja saobraćajnih propisa i zaštite života, kao i na potrebu za unapređenjem infrastrukture koja bi mogla sprečiti slične nesreće u budućnosti. U svetu gde se saobraćajni incidenti dešavaju svakodnevno, važno je ne zaboraviti na ljudske živote koji su izgubljeni zbog nehata i nepažnje.
