Niskotarifne avio-kompanije u Evropi planiraju da do 2026. godine uvedu inovativni koncept mesta za stajanje, poznat kao Skyrider 2.0. Ovaj novi tip sedišta bi mogao da radikalno promeni dosadašnje iskustvo putovanja avionom, što je izazvalo različite reakcije među putnicima, stručnjacima i regulatornim telima.
Umesto klasičnih sedišta, putnici bi se oslanjali na uspravna sedla slična biciklističkim, postavljena pod uglom od 45 stepeni. Ova sedla bi bila opremljena sigurnosnim pojasom nalik onom za padobran, što bi omogućilo putnicima da zauzmu gotovo uspravan položaj tokom leta. Ova inovacija nije samo estetski potez; nova sedišta su izuzetno lagana, gotovo dvostruko lakša od konvencionalnih, što može značajno smanjiti potrošnju goriva i povećati kapacitet aviona za oko 20% po letu.
Jedna od glavnih prednosti ovog koncepta je cena – avio-karte bi mogle da se kreću između 1 i 5 evra, što bi drastično pojeftinilo kratke letove. Međutim, otvaraju se brojna pitanja o udobnosti i bezbednosti putnika. Mnogi su zabrinuti zbog potencijalnih problema u vanrednim situacijama s obzirom na specifičan položaj tela i ograničen prostor za kretanje.
Stručnjaci i regulatorna tela su podeljena po ovom pitanju. Dok neki smatraju da bi ovakva sedišta mogla da budu praktična za kratke letove i putnike koji žele da putuju po minimalnoj ceni, drugi izražavaju zabrinutost zbog bezbednosti. S obzirom na to da se putnici nalaze u gotovo stojećem položaju, postavlja se pitanje kako bi se mogli evakuisati u slučaju nužde.
Iako se ideja mnogima čini ekstremnom, niskotarifne avio-kompanije tvrde da je koncept Skyrider 2.0 namenjen isključivo kratkim letovima. Trenutno se čeka odobrenje nadležnih evropskih institucija koje će odlučiti da li ovakva sedišta mogu da se koriste u komercijalnim letovima. Ako regulatori da zeleno svetlo, moguće je da ćemo već za godinu-dve ući u avion bez klasičnih sedišta – i zapravo se „sesti“ stojeći.
Ova inovacija dolazi u trenutku kada se avio-industrija suočava sa brojnim izazovima, uključujući rastuće troškove goriva i potrebu za smanjenjem emisije CO2. Uvođenje lakših sedišta može pomoći u smanjenju potrošnje goriva, ali takođe dovodi do pitanja o udobnosti putnika. Mnogi putnici su navikli na određeni nivo udobnosti tokom leta, a prelazak na uspravna sedišta može biti šokantan za one koji su navikli na klasičnu postavu.
Pored toga, ekonomija aviosaobraćaja se brzo menja, a niskotarifne avio-kompanije se bore za opstanak u konkurentnom okruženju. Uvođenjem ovakvih inovacija, kompanije se nadaju da će privući više putnika, posebno onih koji su spremni da žrtvuju udobnost za niže cene. Međutim, uspeh ovog koncepta zavisiće od prihvatanja putnika, koji će možda biti skeptični prema ovakvoj promeni.
U zaključku, Skyrider 2.0 predstavlja potencijalnu budućnost avio-putovanja, ali sa sobom nosi i mnoge izazove. Dok se avio-industrija razvija, važno je razmišljati o potrebama i sigurnosti putnika. Ako se ovaj koncept pokaže kao održiv, može otvoriti vrata novim mogućnostima u svetu aviosaobraćaja. U svakom slučaju, predstoji nam uzbudljiva budućnost u avio-putovanjima, a kako će se stvari odvijati, ostaje da se vidi.
