Preliminarni izveštaj o padu aviona „Er India“ na letu AI-171 otkriva šokantne detalje. Mehanička greška na sedištu pilota tokom poletanja dovela je do katastrofe u kojoj je poginulo 270 ljudi. Tokom poletanja, sedište pilota iznenada je otklizalo unazad zbog kvara na mehanizmu za zaključavanje. To je izazvalo nenamerno povlačenje ručica za potisak u položaj „idle“, što je smanjilo snagu motora. Kopilot je pokušao da popravi situaciju, ali nije uspeo zbog položaja tela pilota koji je blokirao kontrolne ručice, zbog čega se avion zabio u zgradu.
Došlo se i do podataka iz crne kutije aviona koji su otkrili dramatične sekunde pre pada. Na primer, 12 sekundi pre nesreće, sedište pilota je počelo da klizi unazad, a 15 sekundi kasnije, kopilot je povikao: „Gubimo potisak!“ Avion je ušao u „stall“ fazu na visini od 214 stopa, a samo 38 sekundi nakon početka problema, avion se sudarao sa zemljom.
Istraga je otkrila da je mehanizam za zaključavanje sedišta bio oštećen, iako je sedište nedavno servisirano. Nije obavljen funkcionalni test nakon popravke, što je moglo sprečiti nesreću. Istraga je utvrdila i druge uzroke koji su doprineli nemogućnosti ponovnog preuzimanja kontrole, kao što su temperatura vazduha koja je dostigla 43 stepena, što je ograničilo performanse motora. Posada nije dala naredbu GO-AROUND ili STAB TRIM. Potisnici „boinga 787“ nemaju sigurnosni mehanizam „zaključavanja težinom“ ili „sprečavanja obrnutog momenta“.
Federalna avijacijska administracija (FAA) i Evropska agencija za sigurnost vazduhoplovstva (EASA) naredile su hitnu inspekciju svih sedišta pilota u avionima tipa „boing 787“. „Er India“ je prizemljila 12 aviona sa sličnom istorijom održavanja, dok Boing planira redizajn mehanizma sedišta do 2026. godine. Konačni izveštaj o nesreći očekuje se u julu 2025. godine.
U nesreći je poginulo 270 ljudi, nakon što su identifikovana tela na mestu nesreće, jer je avion pao na hostel zdravstvenih radnika. Prema policijskim podacima, u avionu je bila 242 putnika, među kojima su bila dva pilota i 10 članova posade. Preživeo je samo jedan britanski državljanin. Ova tragedija je izazvala veliku tugu i zabrinutost među putnicima i njihovim porodicama.
Pored tehničkih problema, istraživači su ukazali na potrebu za poboljšanjem procedura održavanja i inspekcija aviona. Ova nesreća je naglasila koliko je važno imati rigorozne provere i testiranja nakon svake popravke, a posebno za ključne komponente kao što su sedišta pilota. Bez obzira na to koliko je avion nov ili koliko je često servisiran, ljudski faktor i mehaničke greške mogu dovesti do katastrofalnih posledica.
U svetlu ove nesreće, industrija avijacije mora preispitati svoje protokole i standarde. Sigurnost putnika treba biti prioritet, a sve mere koje se preduzimaju moraju osigurati da ovakve tragedije ne postanu norma. Sa svim ovim informacijama, postavlja se pitanje koliko je potrebno da se izvrše promene i da li je industrija spremna da preuzme odgovornost za sigurnost putnika.
Ova tragedija je ne samo gubitak života, već i ozbiljno upozorenje za sve u avijaciji. Svi akteri, od proizvođača aviona do avio-kompanija, moraju shvatiti ozbiljnost situacije i raditi na prevenciji budućih nesreća. Kroz saradnju, razmenu informacija i primenu najnovijih tehnologija, moguće je smanjiti rizik i osigurati bezbednije letove za sve putnike.
U međuvremenu, porodice žrtava nastavljaju da traže odgovore i pravdu, dok industrija nastavlja da se suočava sa posledicama ove tragedije. Svaka nesreća kao što je ova ostavlja trajne posledice i podseća nas na krhkost ljudskog života i važnost sigurnosti u avijaciji.
