Andrej Simić, trinaestogodišnji dečak iz Niške Banje, izgubio je život na tragičan način 5. oktobra 2023. godine, kada ga je njegov vršnjak, drug iz škole, izbo nožem 37 puta. Ovaj stravičan zločin duboko je potresao lokalnu zajednicu, a ožalošćeni otac, Mića Simić, podelio je svoju bol i tugu u ispovesti za medije, na dvogodišnjicu gubitka svog sina.
U svojoj ispovesti, Mića Simić opisuje Andreja kao veselo i razigrano dete koje je uvek želelo da pomogne drugima i bude prijatelj. Njegova smrt nije samo tragedija za porodicu Simić, već i širi društveni problem, koji se može uporediti sa masakrom u osnovnoj školi u Ribnikaru, gde su živote izgubila devetorica učenika i radnik obezbeđenja. Simić ističe sličnosti između ova dva zločina, naglašavajući da su i Andrej i učesnik masakra u Ribnikaru bili maloletni, sa samo 13 godina.
Mića Simić je potresen, ali i odlučan da se bori za pravdu. On smatra da je način na koji je Andrej ubijen nezapamćen, što dodatno naglašava težinu situacije. Dva puta preklanjanje i 37 uboda su brutalni i ne mogu se zaboraviti. Ističe da je važno da se shvati ozbiljnost situacije i da se odgovarajuće kazne izreknu za ovakve zločine. On se pita da li će pravda biti zadovoljena i naglašava da ne postoji kazna koja bi mogla da im vrati Andreja, ali se nada da će kazna biti maksimalna kako bi se sprečilo da se ovakvi događaji ponove.
Mića Simić je takođe izneo svoja osećanja nakon presude Urošu Blažiću, koji je bio umešan u sličan incident. Reči jednog roditelja žrtava iz Malog Orašja i Dubone, koji je rekao „pravo je zadovoljeno, ali pravda nikad“, duboko ga pogađaju i on se slaže sa tim stavom. Ne postoji kazna koja će zadovoljiti porodice žrtava, ali je važno da se kazne izreknu kako bi se pokazalo da društvo ne toleriše ovakve zločine.
Ispovest Miće Simića je snažna i emotivna, i ona oslikava ne samo njegovu bol, već i širi problem nasilja među mladima. U današnjem društvu, gde se često čuju vesti o nasilju u školama, važno je razgovarati o uzrocima i posledicama ovakvih tragedija. Mića Simić se nada da će njegov glas doprineti svesti o ovom problemu i da će se nešto promeniti na bolje.
Ovaj slučaj takođe otvara pitanja o odgovornosti roditelja i društva u celini. Kako se ponašati prema deci koja pokazuju znake agresije? Koje mere treba preduzeti da bi se sprečilo da se ovakvi incidenti ponove? Uloga škole, porodice i šire zajednice je ključna u prevenciji nasilja među mladima.
Slučaj Andreja Simića je težak podsetnik na to koliko je važno raditi na izgradnji sigurnijeg okruženja za decu. Deca su naše najveće blago, i kao društvo moramo učiniti sve što je u našoj moći da ih zaštitimo od nasilja i zločina. Mića Simić, kroz svoju bolnu ispovest, poziva sve nas da se probudimo i preuzmemo odgovornost za budućnost naše dece.
Na kraju, borba porodice Simić neće stati. Mića Simić ne odustaje od svoje borbe za pravdu i trudi se da njegov glas bude jači. Ova tragedija ne sme biti zaboravljena, a njegovo ime i ime Andreja Simića neka budu podstrek za promene u društvu. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za našu decu i sprečiti da se ovakvi zločini ponavljaju.
