Berlin – Kvalitet vode u Baltičkom moru ne pokazuje značajno poboljšanje uprkos višedecenijskim merama zaštite i smanjenju zagađenja hranljivim materijama, upozorio je danas Institut za istraživanje Baltičkog mora „Lajbnic“ iz Varnemindea (IOV). Ova situacija je rezultat kombinacije klimatskih promena, cvetanja algi i unutrašnjih hemijskih procesa koji sprečavaju oporavak ovog ekosistema. Institut je izneo apel na strože upravljanje vodnim resursima kako bi se situacija popravila.
Baltičko more se već više od pola veka suočava sa eutrofikacijom, što je proces prekomernog obogaćivanja vode azotom i fosforom. Ovaj fenomen dovodi do masovnog cvetanja algi, smanjenja nivoa kiseonika u vodi i gušenja živog sveta. Zbog ovih problema, Baltičko more je postalo jedno od najvećih „mrtvih zona“ na svetu, gde je život u vodi znatno ugrožen.
Eutrofikacija je često posledica ljudskih aktivnosti, uključujući poljoprivredne prakse koje koriste veštačka đubriva, kao i industrijski otpad. Ove supstance se ispuštaju u reke i potoke koji se ulivaju u more, stvarajući uslove pogodne za prekomerni rast algi. Kada se alge razgrade, dolazi do oslobađanja velike količine ugljen-dioksida, što dodatno smanjuje pH vrednost morske vode i povećava rizik od zakiseljavanja.
Smanjenje pH vrednosti je posebno zabrinjavajuće, jer može uticati na razne morske organizme, uključujući školjke i korale, koji su od suštinskog značaja za morski ekosistem. Zakiseljavanje mora može dovesti do smanjenja biodiverziteta i promena u morskim staništima, što može imati dugoročne posledice za ribarstvo i lokalne zajednice koje zavise od morskih resursa.
Prema izveštajima, iako su preduzete određene mere za smanjenje zagađenja, poput poboljšanja tretmana otpadnih voda i smanjenja korišćenja đubriva, rezultati nisu bili onakvi kakvima su se nadali naučnici i zaštitnici okoline. Čak i uz smanjenje direktnog zagađenja, prirodni procesi i klimatske promene nastavljaju da otežavaju oporavak ekosistema.
Klimatske promene igraju ključnu ulogu u ovoj situaciji. Povećanje temperature vode može doprineti bržem rastu algi, dok ekstremni vremenski uslovi mogu dodatno opteretiti ekosistem. Na primer, jače padavine mogu dovesti do povećanog oticanja hranljivih materija u more, što može izazvati još veće cvetanje algi.
Zbog svega navedenog, stručnjaci preporučuju jaču međunarodnu saradnju i usklađene politike zaštite mora. Potrebno je razviti strategije koje će omogućiti održivo upravljanje morskim resursima i smanjenje zagađenja. Takođe, važno je uključiti lokalne zajednice u procese donošenja odluka, kako bi se osiguralo da su njihovi interesi i potrebe uzeti u obzir.
U svetlu ovih izazova, važno je i dalje raditi na edukaciji javnosti o značaju očuvanja morskih ekosistema i posledicama zagađenja. Samo kroz zajedničke napore možemo se nadati poboljšanju kvaliteta vode u Baltičkom moru i očuvanju ovog značajnog ekosistema za buduće generacije.
Zaključno, iako su preduzete određene mere za zaštitu Baltičkog mora, jasno je da je potrebno mnogo više kako bi se situacija popravila. Kombinacija klimatskih izazova, ljudskih delovanja i prirodnih procesa čini oporavak ovog ekosistema izuzetno složenim, ali ne i nemogućim zadatkom. Potrebna su snažna i koordinisana delovanja kako bi se obezbedila bolja budućnost za ovo more i njegove stanovnike.
