BEOGRAD – Dalja eskalacija sukoba između Izraela i Irana, kao i obostrani napadi na naftna polja, doprinose povećanju cene nafte koja je već prešla 100 američkih dolara po barelu. Analitičar Vladan Pavlović procenjuje da bi smirivanje tenzija moglo da dovede cenu nafte na nivo od 60 do 65 dolara, pa čak i na 55 dolara po barelu.
Pavlović objašnjava da za sada nema značajnog uticaja na terenu, jer rafinerije i terminali nisu bili meta napada. Ipak, postoji psihološki efekat, budući da se tržište boji da bi se takvi napadi mogli dogoditi ukoliko se sukobi nastave. To je, kako naglašava, razlog zašto je cena nafte porasla na 73 dolara u protekla dva dana. Trenutno je snabdevanje iz ovog regiona neometano, ali bi eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza ili napadi na iranske naftne objekte mogli izazvati drastično povećanje cena.
Na pitanje o mogućnosti zatvaranja Ormuskog moreuza za transport nafte i gasa, Pavlović ukazuje da to zavisi od kapaciteta iranske mornarice, koja prema njegovim rečima, nije velika. U slučaju da iranske snage uspeju da zatvore prolaz, to bi dodatno destabilizovalo tržište i dovelo do rasta cena nafte.
U ovom trenutku, energetska situacija na Bliskom Istoku je veoma napeta, a analitičari prate razvoj događaja sa posebnim interesovanjem. Ova regija je ključna za globalno snabdevanje energijom, a svaki sukob ili poremećaj u opskrbi može imati dalekosežne posledice po svetsku ekonomiju.
Pavlović napominje da su trenutni problemi u snabdevanju naftom i gasom rezultat dugotrajnih sukoba i napetosti u regionu, koji su često uslovljeni političkim i vojnim akcijama. U poslednjih nekoliko godina, sukobi su se intenzivirali, a napadi na naftne objekte postali su sve učestaliji. U tom kontekstu, sigurnost snabdevanja energijom postaje sve važnija tema među državama potrošačima.
Eskalacija sukoba između Izraela i Irana ima potencijal da izazove šire regionalne tenzije. Izrael je često izražavao zabrinutost zbog iranskog vojnog prisustva u Siriji i potencijalne pretnje koju Iran predstavlja za njegovu nacionalnu sigurnost. S druge strane, Iran smatra da ima pravo da se brani od napada i ne preza od korišćenja svojih vojnih kapaciteta kako bi zaštitio svoje interese.
Ova situacija je dodatno zakomplikovana i ekonomskim faktorima. Cene nafte su već bile pod pritiskom zbog globalne ekonomske krize izazvane pandemijom, a sada se suočavaju sa dodatnim izazovima usled geopolitičkih sukoba. Mnogi analitičari upozoravaju da bi visoke cene nafte mogle dovesti do povećanja inflacije i usporavanja ekonomske aktivnosti u mnogim zemljama, što bi imalo dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
Ukoliko se sukobi nastave, analitičari očekuju da će se cene nafte i dalje kretati u nepredvidivom pravcu. S obzirom na to da su tržišta već pod velikim pritiskom, svaki novi incident mogao bi dodatno destabilizovati situaciju. U tom svetlu, smirivanje tenzija i postizanje trajnog mira na Bliskom Istoku postaju neophodni kako bi se obezbedila stabilnost na tržištu energenata.
U ovoj situaciji, međunarodna zajednica igra ključnu ulogu u pokušaju da umiri sukobe i pronađe rešenja koja bi omogućila stabilno snabdevanje energijom. Diplomatski napori su neophodni kako bi se sprečilo dalje pogoršavanje situacije i osiguralo da se cene nafte ne penju na neslućene visine, što bi imalo ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju.
