Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ je postigao značajan uspeh u 2025. godini, zauzevši 74. mesto među 100 najprometnijih aerodroma u Evropi, prema godišnjem izveštaju organizacije Airports Council International (ACI). Ovaj aerodrom je jedini iz zemalja bivše Jugoslavije koji se našao na ovoj prestižnoj listi, sa 8.912.349 putnika, što predstavlja rast od 544.418 putnika u odnosu na 2024. godinu.
Ovaj uspeh je posebno značajan jer je „Nikola Tesla“ uspeo da pretekne nekoliko poznatih aerodroma, uključujući one u Rejkjaviku, Glazgovu, Sofiji, Solunu i Rigi. U poređenju sa aerodromima iz regiona, zagrebački aerodrom je na 107. mestu, dok su aerodromi u Prištini, Splitu, Skoplju, Dubrovniku i Sarajevu zauzeli 109., 121., 129., 133. i 145. mesto redom. Sarajevski aerodrom je ovom prilikom drugi put ušao među 150 najprometnijih aerodroma u Evropi.
Nažalost, aerodrom u Podgorici je drugi put zaredom ostao van prvih 150, zauzevši 157. mesto, dok je aerodrom u Zadru bio na 161. mestu. Ljubljanski aerodrom, s druge strane, bio je na 165. mestu među gotovo 500 rangiranih aerodroma, što ga čini najniže plasiranim glavnim gradom u Evropi.
U poređenju sa Beogradom i Zagrebom, aerodromi van glavnih gradova regiona su se našli na nižim mestima, što ukazuje na to da su veći gradovi privukli više putnika, verovatno zbog boljih povezanosti i veće ponude letova. Beograd je nastavio da se razvija kao važna avio-destinacija, sa sve većim brojem letova i ruta koje se nude putnicima.
Na vrhu liste najprometnijih aerodroma u Evropi za 2025. godinu, aerodrom Hitrou u Londonu zadržao je svoju poziciju sa neverovatnih 84.482.389 putnika. Istanbulski aerodrom je zauzeo drugo mesto, dok su sledeći na listi bili aerodromi kao što su Šarl de Gol u Parizu, Shiphol u Amsterdamu, Madrid, Frankfurt, Barselona i Rim Fjumičino. Zanimljivo je da je među deset najprometnijih aerodroma, šest njih dostiglo ili premašilo nivo prometa pre pandemije 2019. godine, dok su Pariz, Amsterdam, Frankfurt i Minhen još uvek ispod tih rezultata.
Ukupno, putnički saobraćaj na evropskim aerodromima porastao je za 4,4% u odnosu na prethodnu godinu, čime se nastavlja „normalizovani“ rast nakon oporavka od pandemije kovida 19. Evropski aerodromi su tako opslužili dodatnih 100 miliona putnika, dostigavši rekordan broj od 2,6 milijardi putnika u 2025. godini. Ipak, 41% evropskih aerodroma je i dalje ostalo ispod nivoa saobraćaja iz 2019. godine.
U poređenju sa državama članicama EU, aerodromi van Evropske unije su zabeležili brži rast od 6,2%, dok su aerodromi u EU zabeležili rast od 4%. Ovi podaci ukazuju na to da su aerodromi izvan EU uspešniji u privlačenju putnika i vraćanju na nivoe pre pandemije.
Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ nastavlja da se razvija i predstavlja značajnu tačku povezivanja za putnike iz Srbije i regiona. Ovaj uspeh ne samo da potvrđuje važnost Beograda kao avio-destinacije, već i potencijal za dalji rast i razvoj u budućnosti. Sa sve većim brojem putnika, aerodrom će morati da se prilagođava i unapređuje svoje usluge kako bi zadovoljio potrebe savremenih putnika i ostao konkurentan na evropskom tržištu.
Ova dostignuća pružaju optimizam za budućnost avio-saobraćaja u regionu i ukazuju na to da su investicije u infrastrukturu i usluge ključne za razvoj u ovom sektoru. Beograđani mogu biti ponosni na svoj aerodrom, koji se sve više afirmiše na evropskoj avio-sceni.
