Građani Beograda koji su priključeni na daljinski sistem grejanja od sada će plaćati račune prema stvarnoj potrošnji, umesto po kvadraturi stana, kako je izjavio Miloš Banjac, gradski menadžer za energiju. Ova promena je deo usklađivanja sa evropskim propisima i zakonskim obavezama vezanim za energetsku efikasnost. Cilj ove reforme je da se podstaknu građani na štednju energije i smanjenje troškova grejanja.
Prema novom modelu, očitavanje potrošnje će se vršiti na nivou zgrade putem kalorimetra koji se nalazi u toplotnoj podstanici. Nakon što se utvrdi ukupna potrošnja zgrade, trošak će se deliti proporcionalno po kvadraturi stanova. U Beogradu, trenutno samo oko 17% stanova ima individualna merenja, a to su uglavnom novije zgrade. Banjac je istakao da je ovo međukorak ka cilju da svaki stan plaća tačno koliko potroši.
Međutim, građani čiji stanovi imaju lošu stolariju i fasadu biće izuzeti iz ove faze promene. Oko 25% stanova neće preći na novi sistem dok se objekti ne saniraju, što ukazuje na potrebu za većim ulaganjima u obnovu stambenih zgrada. Za one koji su već obavešteni o promeni, obračun će početi od 1. maja, dok će nova pravila od sledeće godine važiti za više od 70% korisnika.
Banjac je naglasio da ova mera nije samo za Beograd, već se primenjuje na celu Srbiju, u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti iz 2021. godine. U skladu sa novim pravilima, JKP Beogradske elektrane će i dalje slati mesečne račune, ali će na kraju grejne sezone doći do korekcije računa u skladu sa stvarnom potrošnjom.
Interesovanje za ugradnju opreme za individualno merenje potrošnje raste, a prema informacijama, cena opreme za stan od 50 kvadrata iznosi oko 320 evra, bez ugradnje. Ovo ukazuje na sve veću svest građana o važnosti efikasnog korišćenja energije i smanjenju troškova.
Promena sistema obračuna potrošnje grejanja može značajno uticati na način na koji građani koriste energiju u svojim domovima. S obzirom na to da će oni koji više troše plaćati više, očekuje se da će to podstaći stanovnike da budu pažljiviji u korišćenju grejanja. Ova inicijativa takođe može dovesti do smanjenja ukupne potrošnje energije u gradu, što će imati pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Osim što će nova pravila podstaći građane na štednju, ona takođe predstavljaju važan korak ka modernizaciji energetskog sektora u Srbiji. Ulaganja u energetski efikasnije sisteme grejanja mogu doprineti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Na kraju, važno je naglasiti da je svaka promena, pa i ova, izazov koji zahteva prilagođavanje i angažovanje svih aktera – od građana, preko lokalnih vlasti, do energetskih firmi. Uspjeh novog sistema zavisiće od spremnosti građana da se prilagode i prihvate promene koje će im na duže staze doneti uštede i bolju energetsku efikasnost.
U svetlu ovih informacija, budućnost daljinskog grejanja u Beogradu i Srbiji može izgledati optimistično, ali će zahtevati zajednički trud i posvećenost svih strana. Implementacija ovih promena može otvoriti vrata za dalja unapređenja u oblasti energetske efikasnosti, što će doprineti ne samo smanjenju troškova, već i očuvanju životne sredine za buduće generacije.
