Ovogodišnje 21. izdanje Beogradskog festivala igre svečano je otvoreno nastupom Kompanije igre Opere Geteborga na Velikoj sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Na otvaranju festivala, publika je imala priliku da uživa u remek-delima dvoje vodećih koreografa današnjice, Damjana Žalea i Šaron Ejal. Njihovi komadi, „Proklizavanje” i „SAABA”, ostavili su publiku oduševljenom i „prikovanom” za stolice. Među prisutnima su bili i visoki gosti, uključujući ministarku kulture Maju Gojković i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.
Žale i Ejal su pokazali zašto su trenutno najsjajnije zvezde savremene igre, a njihovi komadi će se urezati u sećanje prisutnih. „Proklizavanje” je jedan od najtežih komada koje je festival ikada izveo, sa izvođačima koji se kreću po platformi nagnutoj za 34 stepena. Njihova borba protiv gravitacije, bilo da se spuštaju ili penju, predstavlja „metaforu čovečanstva” sa svim njegovim usponima i padovima, snagama i ranjivostima. Umetnici švedske trupe prikazuju izuzetno majstorstvo u ovom jedinstvenom komadu, koji zahteva visoku tehniku i fizičku spremnost.
S druge strane, „SAABA” Šaron Ejal donosi prepoznatljiv koreografski stil, fokusirajući se na interakciju igrača sa podlogom. U ovom komadu, igrači kao da pokušavaju da izbegnu podlogu, krećući se pažljivo i ritmičnim koracima, često na visokim polu-prstima. Njihova tela se savijaju u razne poze, dok muzika Orija Lihtika, koja kombinuje ritmove tehno hausa i bluza, dodatno pojačava doživljaj. Kostimi Marije Gracije Kjuri iz „Diora” doprinose vizuelnoj raskoši performansa, istovremeno ističući individualnosti izvođača i njihovu sinhronizaciju u grupi.
Festival je svečano otvorio Konstantinos Rigos, koreograf i umetnik iz Grčke, koji je naglasio značaj ovog festivala u kontekstu savremene igre. Rigos je otvorio prvi Beogradski festival igre 2004. godine sa svojim komadom „Winterrise”, a sada se osvrnuo na dokumentarni film o prvih 20 godina festivala. Istakao je da je festival od samog početka igrao značajnu ulogu u promociji savremene igre, koja je tada bila još uvek nepoznata.
Direktorka Festivala, Aja Jung, podsetila je da je do sada kroz festival prošlo više od 500 izvedenih naslova. Njeno uvodna reč naglasila je važnost predstavljanja raznolikosti u umetničkoj igri, koja čini festival zanimljivim i relevantnim. Aja je istakla da je važno da pozorište postane mesto otkrivanja i susreta za nove generacije, što će obeležiti i ovogodišnje izdanje festivala.
Ova manifestacija ne samo da prikazuje vrhunske umetničke performanse, već i stvara prostor za dijalog i razmenu ideja među umetnicima i publikom. Festival ima zadatak da inspiriše i pokrene razmišljanje o umetnosti, kao i da ostavi dugotrajan utisak na posetioce. Aja Jung je ukazala na to da umetnost treba da izazove promenu perspektive i podstakne na razmišljanje, ali i da očara svojom lepotom i veštinama.
Kompanija igre Opere Geteborga nastavlja sa svojim nastupima i večeras u Srpskom narodnom pozorištu, dajući priliku publici da ponovo uživa u njihovim izvanrednim koreografijama. Beogradski festival igre se pokazuje kao platforma koja okuplja umetnike i obožavaoce savremene igre, istovremeno obeležavajući bogatu tradiciju i budućnost ovog umetničkog izraza. Očekuje se da će festival nastaviti da privlači pažnju i inspiriše nove generacije umetnika i gledalaca, potvrđujući svoj status jednog od najvažnijih festivala u Evropi.
