Stanka Spalević Jokić, 40-godišnja majka dvoje dece iz Berana, nedavno je postala heroj u svom gradu nakon što je pronašla novčanik s 20.000 evra i vratila ga vlasniku. Ovaj gest izazvao je oduševljenje među građanima, ali ne i među onima koji je bolje poznaju. Stanka, koja radi u lokalnom marketu, nije se uplašila onoga što je pronašla, već je postupila onako kako je od malena naučena – da pomaže drugima.
U petak, dok je iznosila robu iz marketa, Stanka je ugledala podeblji novčanik na zemlji. Umesto da ga odmah otvori i proveri sadržaj, odlučila je da ga odnese na mesto gde se obično ostavljaju izgubljene stvari. „Nije prvi put da ljudi izgube novčanik i uvek im je vraćen,“ rekla je Stanka. Nije želela da zaviri u unutrašnjost novčanika, jer je smatrala da to ne bi bilo ispravno.
Osećala je sreću kada je nakon nekog vremena vlasnik novčanika, mladić koji je izgledao očajno, došao po svoj novčanik. Stanka se seća trenutka kada je mladić stigao, tresući se od straha. Kada mu je rekla da je novčanik na sigurnom, izraz olakšanja na njegovom licu bio je neprocenjiv. „Nije mogao da veruje, molio se: ‘Spasi me… Pare nisu moje’,“ prisetila se Stanka.
Ova situacija nije bila samo trenutak sreće za mladića, već i za Stanku. „To mi je bio jedan od srećnijih dana u životu,“ izjavila je. „Znala sam da će se vlasnik vratiti.“ Njena empatija i razumevanje za tuđu situaciju proizašli su iz njenog odgoja. „Ako ne budemo jedni drugima činili dobro, šta će biti sa nama?“ pitala je.
Stanka je naglasila važnost međusobne podrške i dobrote, te kako se dobro uvek vraća. Njena rečenica „od tuđega tuga bije“ najbolje oslikava njen stav prema životu i ljudima. Uverena je da novac može biti od vitalnog značaja za nekoga ko se suočava s velikim problemima, poput plaćanja lečenja ili nekih drugih hitnih troškova.
Iako je mladić želeo da je nagradi za njen gest, Stanka nije želela da primi nikakvu novčanu nagradu. Umesto toga, rekla mu je da može doneti samo jedan slatkiš, „milku“. Ovaj skromni zahtev dodatno je osvetlio njen karakter i skromnost. Ipak, mladić je insistirao i ostavio joj novčanicu od 50 evra na pultu u marketu, što je Stanku ispunilo srećom jer je znala da je učinila pravu stvar.
Ova priča o Stanki Spalević Jokić nije samo priča o vraćanju izgubljenog novčanika, već i o ljudskoj dobroti i empatiji koja nas sve može ujediniti. U svetu gde su materijalne vrednosti često na prvom mestu, Stanka je pokazala da je istinska vrednost u ljudskosti i moralnim principima. Njena dela su podsticaj svima da se ponašaju s poštovanjem i razumevanjem prema drugima, a njen gest može poslužiti kao uzor i inspiracija za sve nas.
Na kraju, Stanka je ostavila snažnu poruku koja se može čuti u svakoj njenoj rečenici: dobrota nikada ne prolazi nezapaženo, a svako od nas može učiniti razliku u životu drugoga. Njena priča nas podseća da i mali gestovi mogu imati veliki uticaj i da je važno biti tu za jedni druge, posebno u teškim trenucima.
