Na Badnje veče, Istočni Sloveni započinju svoju prazničnu večeru tradicionalnom kutjom, jednostavnim jelom koje se priprema od kuvanog žita, meda, maka i oraha. Ovo jelo, iako ne izgleda posebno raskošno niti miriše na bogatstvo, ima duboku simboliku i predstavlja tiho obeležje ulaska u praznik. Kutja se služi kao podsetnik da se Božić ne dočekuje u žurbi i buku, već sa smirenjem i dostojanstvom.
Sastojci za pripremu kutje su jednostavni, ali svaki od njih nosi svoju simboliku. Potrebno je 250 grama celog pšeničnog zrna, koje se najpre mora dobro oprati i potopiti u vodu, najbolje preko noći. Sutradan, zrna se kuvaju na tihoj vatri dok ne omekšaju, obično između sat i po do dva, a zatim se ocede i ostave da se prohlade. Pšenica simbolizuje život, obnovu i vaskrsenje.
Osim pšenice, u kutji se koristi i 100 grama mlevenog maka, koji se prelije ključalom vodom i ostavi da stoji 20-30 minuta. Nakon toga se procedi i samelje ili izgnječi. Dobro obrađen mak je ključan za kvalitet kutje, jer nedovoljno obrađen može pokvariti ukus. U ovom kontekstu, mak predstavlja sećanje na pretke i plodnost.
Za slatkoću, dodaje se 100 do 150 grama meda, koji simbolizuje blagoslov, radost i slatkoću budućeg života. Takođe, u kutju se dodaje 100 grama mlevenih ili sitno seckanih oraha, koji takođe nose simboliku plodnosti. Suvo grožđe, koje se koristi u količini od 50 do 100 grama, simbolizuje darove prirode i zahvalnost. Na kraju, dodaje se prstohvat soli i po potrebi malo vode kako bi kutja bila sočna, ali ne tečna.
Nakon što su svi sastojci pomešani, kutja se ostavlja da odstoji najmanje jedan do dva sata na hladnom mestu kako bi se ukusi povezali. Tradicionalno, kutja se iznosi prva na trpezu za Badnje veče, a služi se hladna ili na sobnoj temperaturi. U mnogim domaćinstvima, domaćin prvi uzima kašiku kutje, čime zvanično započinje večera.
Simbolika kutje se ne završava samo na njenim sastojcima. Kroz vekove, kutja je postala deo rituala koji naglašava zajedništvo i porodicu. Služena na Badnje veče, ona okuplja porodicu oko stola, podsećajući ih na važnost zajedničkih trenutaka i tradicija. Ova praksa je posebno značajna u vremenima kada se porodice često razdvajaju zbog obaveza i svakodnevnog života.
Osim što je centralno jelo na Badnje veče, kutja se takođe može posmatrati kao simbol nade i novog početka. U mnogim kulturama, žito se smatra simbolom plodnosti i prosperiteta, a njegova upotreba u kutji naglašava želju za blagostanjem i srećom u nadolazećoj godini. Kroz deljenje kutje, članovi porodice izražavaju svoju zahvalnost za sve blagoslove koje su primili tokom prethodne godine.
U savremenom dobu, kutja zadržava svoje mesto na prazničnim trpezama, ali se često prilagođava modernim ukusima i potrebama. Mnogi domaćini dodaju različite sastojke ili eksperimentiraju sa receptima kako bi stvorili svoje verzije ovog tradicionalnog jela. Ipak, bez obzira na varijacije, osnovna simbolika i značaj kutje ostaju nepromenjeni.
Kao jelo koje nosi bogatu simboliku i tradiciju, kutja nas podseća na vrednosti zajedništva, poštovanja prema precima i radosti u proslavi života. U svetu koji se brzo menja, tradicija pripreme i služenja kutje ostaje jedan od načina na koji se čuva kultura i identitet Istočnih Slovena. Bez obzira na to kako se kutja priprema ili servira, njena suština ostaje u njenoj sposobnosti da okuplja ljude i donosi im spokoj u vreme praznika.
