Kada je malo englesko selo Biburi proglašeno jednim od najlepših na svetu, stanovnici su se nadali da će taj status doneti ponos, razvoj i malo više života u njihov mirni kutak Kotsvoldsa. Umesto toga, selo je postalo meta velikog broja turista, što je izazvalo brojne probleme koji prete da izmene duh njihove zajednice.
Biburi, smešteno sat vremena vožnje od Oksforda, našlo se na vrhu Forbesove liste 50 najlepših sela na svetu. Iako to zvuči kao privilegija, lokalno stanovništvo smatra da je dobijena titula donela više glavobolja nego koristi. Tokom letnjih meseci, u selo koje broji oko 600 stanovnika dnevno dolazi i do 20.000 posetilaca. Predsednik mesnog odbora, Krejg Čepmen, otvoreno ističe da je cena popularnosti previsoka.
Prelazak starog drvenog mosta preko reke, nekadašnji svakodnevni ritual meštana, sada se pretvorio u borbu kroz masu izletnika koji pristižu autobusima i kombijima. Mnogi meštani se žale da je njihovo mirno okruženje sada postalo neprepoznatljivo, a svakodnevni život je otežan usled velikog broja turista.
Biburi je prvi put postao poznat kada je u njemu sniman film „Dnevnik Bridžit Džouns“. Njegove slikovite kućice od mednog kamena, mlinovi i prelepa netaknuta priroda učinili su ga savršenim filmskim setom. Iako izgleda kao da je zarobljeno u vremenu, selo je sada preplavljeno turistima koji uzimaju fotografije iz svih uglova, bez obzira na privatnost meštana.
Zbog nekontrolisanog priliva posetilaca, uvedena su nova saobraćajna pravila. Ukinuto je parkiranje u centru sela, postavljene su specijalne zone za iskrcavanje i ukrcavanje turista, a uvedena su dodatna ograničenja za veća vozila. I pored ovih mera, infrastruktura sela jednostavno ne može da izdrži tolike gužve. Čepmen navodi da je teško poverovati da je baš njihovo selo najlepše na svetu, s obzirom na ogromnu konkurenciju. Međutim, broj posetilaca prevazilazi sve realne mogućnosti Biburija.
Jedan od najvećih paradoksa je taj što ogromna posećenost ne donosi ekonomsku korist meštanima. Većina turista ostaje samo kratko, često manje od pola sata, napravi nekoliko fotografija i nastavlja dalje bez potrošnje. Lokalne prodavnice, restorani i pabovi ne beleže veći prihod, jer se posetioci ne zadržavaju.
Za neke meštane situacija je postala neizdrživa. Turisti bez ustručavanja ulaze u dvorišta, fotografišu privatne kuće, ne shvatajući da iza tih bajkovitih fasada žive stvarni ljudi. Mnogi meštani se žale da se osećaju kao deo izloga, bez privatnosti, što dodatno otežava njihov svakodnevni život.
Iako je Biburi čarobno selo koje izgleda kao da je iskočilo iz starih engleskih razglednica, njegova lepota donosi i probleme. Meštani se bore da pronađu ravnotežu između očuvanja svakodnevnog života i sve veće turističke potražnje. Iako je titula jednog od najlepših sela na svetu donela pažnju, lokalno stanovništvo sada mora da se suoči sa izazovima koji dolaze s tim statusom, nastojeći da očuva duh svog doma.
U svetlu ovog problema, važno je razmišljati o održivom turizmu koji bi omogućio očuvanje tradicionalnog načina života, dok istovremeno omogućava posetiocima da uživaju u lepotama ovakvih mesta. Na kraju, Biburi treba da pronađe način da postane ne samo popularno turističko odredište, već i mesto gde se meštani osećaju sigurno i poštovano.
