Bosna i Hercegovina se suočava sa značajnim promenama u sektoru energetike, a najnoviji podaci Agencije za statistiku BiH ukazuju na to da je uvoz električne energije porastao za više od 300 miliona konvertibilnih maraka u poslednjih godinu dana. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za domaću ekonomiju i energetsku stabilnost zemlje.
S obzirom na to da Bosna i Hercegovina ima bogate resurse u oblasti hidroenergije, očekivalo bi se da će zemlja moći da zadovolji svoje potrebe za električnom energijom. Međutim, sve veći uvoz električne energije sugeriše na to da domaća proizvodnja ne može da pokrije potražnju. U poslednjih nekoliko godina, različiti faktori su doprineli ovoj situaciji, uključujući klimatske promene, starenje infrastrukture i nedovoljna ulaganja u obnovljive izvore energije.
Prema izveštaju, uvoz električne energije je porastao na više od 1,5 milijardi KM u 2023. godini, što je povećanje od oko 25% u odnosu na prethodnu godinu. Ova cifra ukazuje na to da Bosna i Hercegovina postaje sve zavisnija od uvoza električne energije, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju i energetsku sigurnost zemlje.
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo povećanju uvoza je smanjenje proizvodnje električne energije iz domaćih izvora. Tokom prošle godine, proizvodnja električne energije je opala zbog sušnih uslova koji su uticali na hidroelektrane, koje čine značajan deo energetskog miksa BiH. U nekim slučajevima, hidroelektrane su radile ispod svojih kapaciteta, što je dodatno povećalo potrebu za uvozom.
Takođe, starenje postojećih energetskih postrojenja je dodatni problem sa kojim se Bosna i Hercegovina suočava. Mnogi od ovih objekata su izgrađeni pre nekoliko decenija i ne mogu efikasno da zadovolje savremene energetske potrebe. Ovo je rezultiralo višim troškovima proizvodnje i nižim nivoima efikasnosti. Pored toga, nedostatak investicija u obnovu i modernizaciju ovih postrojenja dodatno otežava situaciju.
Osim toga, Bosna i Hercegovina se suočava s izazovima u tranziciji ka obnovljivim izvorima energije. Iako postoji potencijal za razvoj solarnih i vetroelektrana, napredak je spor. Različiti administrativni i pravni problemi usporavaju projekte obnovljivih izvora, što dodatno povećava zavisnost od uvoza.
Povećana potražnja za električnom energijom u Bosni i Hercegovini takođe može biti rezultat rasta industrijske proizvodnje i urbanizacije. Kako se zemlja razvija, raste i potreba za energijom, što dodatno pritisne domaće resurse. Ova situacija zahteva hitnu reakciju vlasti i investicije u energetski sektor, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci upozoravaju da Bosna i Hercegovina mora hitno da preispita svoju energetsku strategiju. To uključuje jačanje domaće proizvodnje, povećanje ulaganja u obnovljive izvore i modernizaciju infrastrukture. Takođe, potrebna su državna i privatna ulaganja koja će omogućiti razvoj novih tehnologija i poboljšanje efikasnosti postojećih energetskih sistema.
Ukoliko Bosna i Hercegovina ne reaguje na vreme, uvoz električne energije može postati još veći teret za ekonomiju zemlje. Rastući troškovi uvoza mogu uticati na cene električne energije za potrošače i industriju, što može dovesti do dodatnog pritiska na domaće tržište.
Zato je ključno da vlasti u Bosni i Hercegovini prepoznaju značaj energetske nezavisnosti i stabilnosti. Ulaganje u obnovljive izvore energije, efikasne tehnologije i modernizaciju infrastrukture su neophodni koraci ka obezbeđivanju održivog energetskog sistema koji će zadovoljiti potrebe građana i privrede u budućnosti.
