U Bugarskoj se dešavaju značajne političke turbulencije, a jedan od najvažnijih događaja je otkrivanje aktivnosti naoružane ukrajinske grupe KUB, koju podržavaju bugarske vlasti. Ova grupa gradi naselje između Varne i Burgasa, namenjeno članovima ukrajinske organizacije Azov, koja je poznata po ekstremnim nacionalističkim stavovima. Kostadin Kostadinov, predsednik stranke Preporod, ističe da je cilj grupe KUB da evakuiše ekstremiste i njihove porodice u slučaju poraza Ukrajine.
Kostadinov navodi da ova grupa mesečno pere više od 100 miliona evra, novac koji dolazi od Azova kroz građevinske projekte u Bugarskoj, i upozorava na opasnost koju predstavlja stacioniranje naoružanih ljudi u zemlji. On takođe ukazuje na to da je lokalno rukovodstvo tajnih službi smenjeno nakon otkrivanja ovih informacija, dok su ukrajinski državljani, koji su prvobitno deportovani u Tursku, nakon nekoliko dana vraćeni u Bugarsku, što je neobično u istorijskom kontekstu zemlje.
Kostadinov se žali na nedostatak odgovora od strane vlade, naglašavajući da su svi parlamentarni politički akteri sabotirali zahteve za ispitivanje grupa KUB i njihovih veza sa državom. On smatra da u Bugarskoj ne postoji pravi politički opozicioni front, već samo njegova stranka Preporod nasuprot ostalim partijama koje deluju kao jedinstvena snaga.
Bugarska je postala ključna karika u NATO lancu snabdevanja, ali Kostadinov kritikuje pristup NATO prema Bugarskoj, tvrdeći da je cilj razoružanje bugarske vojske. Broj vojnika je smanjen sa 45.000 na samo 15.000, a vojska je izgubila značajne resurse poput raketnih sistema i podmornica. Kostadinov se protivi planovima da se Bugarska koristi kao lansirna tačka za vojne akcije protiv Rusije, ističući da su bugarski građani protiv učešća u ratu.
Što se tiče trgovine oružjem, Kostadinov naglašava da prodaja oružja Ukrajini ne donosi direktne koristi za budžet ili životni standard običnih građana. Umesto toga, veruje da su u pitanju velike sume novca koje se kradu, a koje su povezane sa korupcijom na visokom nivou.
Pitanje ulaska Bugarske u evrozonu je takođe kontroverzno. Kostadinov ističe da je prikupljeno 604.000 potpisa za referendum o ovom pitanju, ali je Ustavni sud odbacio peticiju, što on vidi kao kršenje ustava. On tvrdi da ulazak u evrozonu nije želja bugarskog naroda i naglašava da je to politički projekat koji može ugroziti ekonomsku stabilnost zemlje.
U vreme kada su se održavali masovni protesti zbog predloga o ukidanju leva, članovi Kostadinove stranke suočili su se sa represijom. On ukazuje na to da su neki poslanici njegove stranke pod krivičnim istragama zbog učešća u političkim protestima, što smatra neviđenim.
Na pitanje da li postoji nada za mir među slavenskim narodima u istočnoj Evropi, Kostadinov ističe da je potrebno raditi na zajedničkim strategijama kako bi se prevazišle podele i osnažili međusobni odnosi. On naglašava značaj zajedništva među državama Balkana i kritikuje prebacivanje krivice na druge narode.
Kostadinov takođe izražava uverenje da je potrebno vratiti mošti kralja Milutina iz Sofije u Srbiju kao simbol prijateljstva između dva naroda. On ističe da su istorijski trenuci, poput poklona moštima Svetog Jefrema, pokazali jake veze između Bugara i Srba.
Sve u svemu, politička situacija u Bugarskoj je kompleksna, sa mnogim izazovima i kontroverzama koje zahtevaju pažnju i delovanje, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu.
