Apelacioni sud u Beogradu je presudom preinačio raniju odluku prvostepenog suda i osudio Iliju Samardžića, bivšeg direktora Beogradske poslovne škole, na kućni zatvor u trajanju od jedne godine. Ovaj postupak je usledio nakon žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je tražilo preispitivanje prvostepene presude kojom je Samardžić bio oslobođen optužbe za zloupotrebu položaja i oštećenje škole u iznosu od 781 milion dinara.
U obrazloženju presude, Apelacioni sud je utvrdio da su svi elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja bili prisutni u Samardžićevim radnjama. Sud je prilikom izricanja presude uzeo u obzir nekoliko olakšavajućih okolnosti, kao što su to da Samardžić do tada nije bio osuđivan, njegove godine, porodične okolnosti i njegovo ponašanje tokom suđenja. Takođe, sud je napomenuo da je od izvršenja krivičnog dela prošlo gotovo 12 godina, dok otežavajuće okolnosti nisu utvrđene.
Oštećena Beogradska poslovna škola je upućena da potražuje imovinskopravni zahtev u okviru parničnog postupka. Samardžić je bio optužen da je od septembra 2012. do decembra 2013. godine, kao direktor škole, delovao suprotno Zakonu o visokom obrazovanju i Statutu škole. U tom periodu, pribavio je imovinsku korist za privredna društva u visini od 781 milion dinara, čime je naneo značajnu štetu Beogradskoj poslovnoj školi.
Utvrđeno je da je Samardžić donio odluku o raspodeli finansijskih sredstava bez održavanja sednice i bez saglasnosti Saveta škole, što je predstavljalo kršenje zakonskih obaveza. Takođe, zaključivao je ugovore o pozajmicama sa finansijskim sredstvima koja su pripadala školi, čime je dodatno umanjio njene resurse.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a presuda Apelacionog suda se može smatrati važnim korakom ka odgovornosti i transparentnosti u upravljanju javnim institucijama. Kazna kućnog zatvora može biti viđena kao pokušaj da se pošalje jasna poruka o neophodnosti poštovanja zakona i pravila u svim aspektima poslovanja, posebno kada su u pitanju javne ustanove.
U poslednje vreme, ovakvi slučajevi zloupotrebe položaja postali su sve prisutniji u društvu, što dodatno naglašava potrebu za jačim mehanizmima nadzora i kontrole u institucijama. Apelacioni sud je time pokazao da pravosudni sistem reaguje na zloupotrebe i da će se truditi da zaštiti javni interes.
Odluka suda i kazna koju je Samardžić dobio mogu poslužiti kao upozorenje drugim direktorima i rukovodiocima u javnim institucijama da moraju delovati unutar zakonskih okvira i da su odgovorni za svoje postupke. U isto vreme, ovo takođe otvara diskusiju o potrebnim reformama u obrazovnom sistemu i načinima na koje se upravlja javnim resursima.
U zaključku, presuda Apelacionog suda u slučaju Ilije Samardžića predstavlja važan korak ka jačanju pravne države i odgovornosti u javnom sektoru. Ovaj slučaj može poslužiti kao primer kako pravosudni sistem može da deluje u cilju zaštite javnog interesa i sprečavanja zloupotreba u institucijama. Potrebno je nastaviti sa radom na unapređenju sistema kako bi se obezbedila veća transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim sredstvima.
