Policajac u penziji, Željko Delibašić (63), osuđen je danas na deset godina zatvora od strane Višeg suda u Beogradu zbog ubistva svoje supruge Ankice (57) u njihovom stanu u Rakovici, 2. juna 2024. godine. Ankica, koja je rodom iz Foče, radila je kao krojačica u „Grandu“. Pored kazne za ubistvo, Delibašić je osuđen na dodatnih deset meseci zatvora za nedozvoljeno držanje repetirajuće puške, koja je pronađena u njegovom stanu. On je tvrdio da je oružje doneo iz rata na Kosovu i Metohiji. Ukupna kazna, uključujući novčanu kaznu od 50.000 dinara i trajno oduzimanje oružja, iznosi deset i po godina zatvora.
Sudsko veće je odlučilo da ukine Delibašiću pritvor, u kojem se nalazio pune dve godine, tako da će se on do pravosnažnosti presude braniti sa slobode. Delibašić je tokom suđenja govorio o teškim odnosima sa suprugom, ističući da su bili pred razvodom i da su imali stalne sukobe, posebno oko troškova za struju. Tog jutra, kada je primetio da su svetla u stanu ostala upaljena celu noć, izgubio je kontrolu. Uzeo je bejzbol palicu, ušao u njenu sobu i razbio prekidač.
Tokom izricanja presude, ćerka ubijene Ankice teško je podnela situaciju i nekoliko puta se rasplakala u sudnici. Kada je presuda objavljena, pitala je Delibašića zašto je ne gleda u oči, ali je on ignorisao njen poziv. Prema izjavama, Delibašić je napao Ankicu udarcima palice, nakon čega je uzeo kuhinjski nož i naneo joj smrtonosne povrede. Ankica je imala 14 povreda od palice i 16 od noža, pri čemu je smrtonosan bio ubod u vrat.
Sud je Delibašića proglasio krivim za ubistvo, ali je uzelo u obzir njegovu smanjenu uračunljivost i afekt besa tokom dela. Iako je bio optužen za teško ubistvo na svirep način, sud je promenio kvalifikaciju dela na obično ubistvo, gde je kazna manja, od pet do 15 godina zatvora. Sudija Goran Ramić naglasio je da su dokazi ukazivali na to da je Delibašić ubio suprugu, što je i sam priznao.
Tokom suđenja, Delibašić se rasplakao, a sudija je istakao da su kao olakšavajuće okolnosti uzete u obzir njegove ranije neosuđivanost, lične i porodične prilike, kao i struktura njegove ličnosti. Kao otežavajuće okolnosti, sud je naveo broj povreda koje je naneo supruzi i način izvršenja dela, koji je ukazivao na određeni stepen bezobzirnosti. Razgovor u sudnici između sudije i Ankičinog brata, koji je rekao „Imamo problem“, dodatno je pojačao emocionalnu težinu situacije.
Iako su se Delibašićevi advokati zalagali da je ubistvo bilo u afektu, sudija je ukazao na to da nije bilo dokaza o napadu ili vređanju od strane oštećene. Delibašić je, prema sudiji, izveo napad s ciljem da reši problem sa svetlom, što je na kraju dovelo do tragedije. Sudija je zaključio da će Delibašić nositi teret svog dela do kraja života.
Ova presuda je izazvala snažnu reakciju javnosti, posebno s obzirom na to da je reč o ubistvu u porodičnom okruženju, što je postalo sve češća tema u društvu. Ova tragedija pokazuje koliko porodični odnosi mogu biti kompleksni i koliko je važno raditi na komunikaciji i rešavanju sukoba pre nego što eskaliraju u nasilje. Presuda će biti na snazi dok se ne donese pravosnažna odluka, a Delibašić će do tada ostati na slobodi.
