U Crnoj Gori je pokrenuta parlamentarna istraga koja se bavi slučajevima politički motivisanih ubistava i nasilja nad novinarima i intelektualcima. Ova istraga obuhvata događaje od uvođenja višestranačja do danas, a fokusira se na delovanje policijskih službenika poznatih kao „crne trojke“. Ove jedinice su, prema informacijama iz javnosti, bile zadužene za prebijanje političkih neistomišljenika.
Postoji sumnja da su nadležni organi, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Služba državne bezbednosti (SDB), delovali protivzakonito. Ova sumnja dolazi iz činjenice da su mnogi važni događaji ostali nerasvetljeni. Sedma uprava SDB, koja je funkcionisala od 1997. do 2005. godine, bila je glavni akter u ovom kontekstu. Prema rečima predsednika Skupštine Andrije Mandića, Sedma uprava je bila pandan Jedinici za specijalne poslove u Srbiji. Ove jedinice su imale pristup podacima o ljudima koji su stvorili kriminalne klanove.
U okviru istrage, profesor Vojo Laković je ukazao na to da je Ivan Delić, visokorangirani član kriminalne grupe, bio povezan sa Sedmom upravom. On je takođe bio povezan s ubistvom ministra odbrane SRJ Pavla Bulatovića iz 2000. godine. Delić je nedavno uhapšen u Dubaiju, a njegovo ime se ponovo pojavilo u kontekstu istrage o ubistvu novinara Duška Jovanovića. Tokom njegovog saslušanja, otkrivena su dodatna imena članova tajne službe koji su bili uključeni u kriminalne aktivnosti.
Sedma uprava formirana je 1997. godine kada je Milo Đukanović došao na vlast. U tom periodu, Đukanović je bio optuživan za šverc cigareta, a protiv njega je 2001. godine pokrenut postupak u Italiji. Mnogi analitičari, uključujući i aktuelnu vlast, veruju da je ministar policije Vukašin Maraš bio ključna figura u osnivanju Sedme uprave. Ova uprava je postala poznata po svojim nezakonitim aktivnostima i funkcionisala je do 2005. godine, kada je ukinuta.
Profesor Laković je takođe naveo da su neki od članova Sedme uprave uključivali ljude kao što su Samir Usenagić, koji je nedavno odslužio zatvorsku kaznu za saučesništvo u ubistvu novinara, kao i Zoran Lazović i Duško Golubović, bivši agent ANB-a. On je nabrojao još nekoliko imena, uključujući i Veselina Konatara i Zorana Žutog Đukanovića, što ukazuje na široku mrežu povezanosti unutar tajnih službi i kriminalnih struktura.
Laković je istakao da je šef Sedme uprave bio Darko Beli Raspopović, koji je ubijen 2001. godine, a njegov slučaj nikada nije rešen. Prema njegovim rečima, neki od ljudi sa spiska su podobni da budu svedoci saradnici, dok su drugi „krvave ruke“, što implicira da su učestvovali u ozbiljnim zločinima.
Parlamentarna istraga ima za cilj da rasvetli ove mračne delove istorije Crne Gore i da pruži pravdu za žrtve nasilja i nepravde. U svetlu ovih saznanja, dodatni pritisak je stavljen na institucije da se pozabave ovim pitanjima i da obezbede odgovornost onih koji su učestvovali u nezakonitim aktivnostima. U tom smislu, istražni odbor će se truditi da prikupi sve relevantne informacije i dokaze kako bi se utvrdila istina i kako bi se omogućilo da pravda prevlada.
Ova istraga ne samo da ima potencijal da razjasni istorijske nepravde, već i da oblikuje budućnost političkog i društvenog života u Crnoj Gori. U tom smislu, važno je da građani budu informisani i uključeni u procese koji se tiču njihove sigurnosti i slobode. Pravo na istinu i pravdu je ključno za jačanje demokratije i vladavine prava u zemlji.
