Dana 17. februara oko 19 sati, jedan građanin se vraćao sa šetnje sa svojim psom kada je primetio saobraćajnu policiju koja je blokirala Bulevar Nikole Tesle i usmeravala vozila u suprotnom smeru. U daljini se čula galama koja je ukazivala na proteste, a građanin nije imao nameru da se zadržava, već je želeo da pređe ulicu i ode kući.
Međutim, dok je prelazio ulicu, primetio je dve devojčice sa kapuljačama koje su uništavale ukrasne panoe sa ograde gradilišta bivšeg hotela Jugoslavija. Kada ih je upitao zašto to rade, one su mu odgovorile da „uređuju državu,“ što je izazvalo salvu uvreda prema njemu. U tom trenutku, jedan mladić, verovatno maloletan, se umešao, braneći devojke i preteći mu.
Građanin je bio zapanjen mržnjom i besom na licima ovih mladih ljudi, koji su izgledali kao da su izgubili svaku ljudskost. Dok je držao povodac svog psa, razmišljao je o svom životu u Beogradu i o tome kako je došao u ovakvu situaciju. U trenutku kada je mogao da reaguje nasilno, odlučio je da se uzdrži i okrene se. Uputio je nekoliko reči policiji, poželeo im srećan rad i krenuo kući.
Na putu kući, razmišljao je o tome kako su mladi ljudi, poput onih koje je sreo, instrumentalizovani i podsticani na nasilje. Osećao je da je mladić koji ga je provocirao želeo da ga izazove na fizički sukob, kako bi postao „heroj“ u očima svojih vršnjaka i medija. Ovaj incident ga je naveo na razmišljanje o izgubljenim generacijama mladih ljudi u Srbiji, koji nemaju nikakvog poštovanja prema autoritetu, bilo da se radi o učiteljima, profesorima ili roditeljima.
Građanin je izrazio sažaljenje prema ovim mladima, smatrajući da su oni žrtve manipulacije i da su im izgubljene šanse za normalan život. On veruje da su društvene mreže i mediji doprineli tome da se ovakvi mladi ljudi prikazuju u mnogo većem broju nego što zapravo jesu. Zabrinut je zbog onih koji stoje iza ovih mladih, a koji ih koriste kao oružje u političkim sukobima, ne brinući se o njihovim životima i budućnosti.
Na kraju, građanin je izrazio nadu da će se srpska omladina dozvati pameti i vratiti normalnom životu, gde će se fokusirati na obrazovanje, rad i lični razvoj, umesto da budu deo nasilnih protesta i političkih borbi. Njegova priča osvetljava trenutnu situaciju u društvu i izazove sa kojima se mladi suočavaju u savremenom svetu, naglašavajući potrebu za razumevanjem i podrškom.
Sve u svemu, ovaj incident je odraz šire društvene dinamike, u kojoj se mladi osećaju frustriranim i besnim, a starije generacije su zabrinute za budućnost. Potrebno je pronaći načine da se ovi mladi ljudi usmere ka pozitivnim aktivnostima i da se izgrade mostovi između generacija, kako bi se sprečilo daljnje nasilje i destabilizacija društva.
